Menstruacija često donosi određenu nelagodnost dok se telo priprema za prirodni proces izbacivanja. Za neke žene, ovi efekti mogu biti vrlo teški. Procenjuje se da između 5 do 8 procenata žena pati od umjerenih do teških simptoma predmenstrualnog sindroma (PMS), što značajno utiče na njihovu svakodnevicu, mentalno zdravlje i sposobnost obavljanja uobičajenih aktivnosti. Iako milioni žena širom sveta pate od ovih predmenstrualnih poremećaja, još uvek postoji nedovoljno razumevanje dugoročnih posledica ovih stanja.
Nova opservaciona studija sprovedena u Švedskoj pokazala je da žene sa PMS-om imaju značajno povećan rizik od samoubistva. Naime, žene sa PMS-om imaju više od dvostruko veću verovatnoću da umru usled samoubistva u poređenju sa ženama koje nemaju ovaj poremećaj. Ovi alarmantni rezultati ukazuju na potrebu za dubljim istraživanjem i pružanjem podrške osobama koje se suočavaju sa ovim stanjem.
Epidemiolog za mentalno zdravlje žena, Marion Opatovski sa Instituta Karolinska u Švedskoj, ističe da studija pokazuje da žene sa PMS-om nisu izložene povećanom riziku od ranije smrti uopšte. Međutim, postoji veći rizik od samoubistva, posebno među mlađim ženama. Ovi rezultati naglašavaju važnost praćenja i podrške mladim pacijentkinjama, kao i potrebu za razvojem strategija prevencije samoubistava kod svih žena sa PMS-om.
U proseku, žene tokom svog života iskuse oko 480 menstrualnih ciklusa, koji obično traju između 23 do 38 dana. Predmenstrualni period traje otprilike nedelju dana pre početka menstruacije, što čini oko četvrtinu ciklusa. To znači da osobe sa predmenstrualnim poremećajima imaju značajan period suočavanja sa simptomima, posebno ukoliko pate od težeg oblika, poput predmenstrualnog disforičnog poremećaja, koji karakterišu teška depresija, anksioznost, bes i promene raspoloženja.
Prethodna istraživanja su pokazala da žene sa PMS-om imaju veći rizik od povreda usled nezgoda, kao i povećanu sklonost samoubilačkom ponašanju. U cilju daljeg razumevanja ovih veza, Opatovski i njen tim sproveli su kohortnu studiju kako bi istražili povezanost između PMS-a i smrtnosti.
Kohortna studija prati određenu grupu ljudi tokom vremena kako bi se identifikovale promene u toj populaciji. Korišćeni su švedski registri stanovništva kako bi se pratili ishodi smrtnosti kod 67.748 žena sa dijagnozom PMS-a između 2001. i 2018. godine, upoređujući ih sa 406.488 žena koje nemaju dijagnozu PMS-a.
Analizirajući stope smrtnosti i uzroke smrti, primećeno je da je smrtnost među ženama sa PMS-om bila slična kao kod žena bez ovog poremećaja. Ipak, postojao je veći rizik od smrti usled neprirordnih uzroka, naročito samoubistva. Stopa samoubistava među ženama sa PMS-om bila je značajno veća nego kod žena bez ovog poremećaja.
Prethodna istraživanja su ukazala da su PMS-ovi često povezani sa psihijatrijskim poremećajima koji mogu dovesti do veće stope smrtnosti. Čak i kada se uzmu u obzir ovi faktori, povećani rizik od samoubistava ostaje prisutan. Studija nije istražila razloge za ovu vezu, već se fokusirala na utvrđivanje postojanja veze sa bilo kojim uzrokom smrti.
Interesantno je da su žene sa PMS-om pokazale manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih uzroka. Ova činjenica može biti povezana sa redovnijim praćenjem zdravstvenog stanja ovih žena ili primenom određene terapije, poput antidepresiva ili hormonske terapije, koja može pružiti zaštitu od kardiovaskularnih oboljenja.
Očigledno je da postoji veza između PMS-a i povećanog rizika od određenih uzroka smrti. Dalja istraživanja će biti od suštinskog značaja kako bi se razumeli mehanizmi ove veze i razvile strategije za prevenciju. Studija je objavljena u JAMA Netvork Open.
Ako vas je ova priča zabrinula ili osećate potrebu za razgovorom sa nekim, uvek možete potražiti pomoć na telefonskim linijama za krizne situacije koje su dostupne 24/7 u vašoj zemlji.
