Studija istraživača sa Univerziteta zdravstvenih nauka Karl Landsteiner (KL Krems) naglašava hitnu potrebu za poboljšanom negom i informacijama za žene sa hipertenzivnim poremećajima trudnoće ili gestacijskim dijabetesom.
Rezultati pokazuju da više od dve trećine žena sa dijagnozom preeklampsije ili gestacionog dijabetesa nije dobilo dovoljno informacija o dugoročnim rizicima od neželjenih ishoda trudnoće. Ovi nalazi naglašavaju jaz u nezi žena sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i hroničnih bolesti bubrega.
Rad je objavljen u časopisu Viener klinische Vochenschrift .
Neželjeni ishodi trudnoće kao što su hipertenzivni poremećaji trudnoće ili gestacijski dijabetes povezani su sa povećanim rizikom od dijagnostikovanja kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, hronične bolesti bubrega i dijabetesa tipa 2.
Ispitivanje 161 žene uključene u ovu studiju pokazalo je da više od dve trećine žena koje su imale hipertenzivne poremećaje trudnoće ili gestacijski dijabetes tokom trudnoće nisu dobile adekvatne informacije o rizicima od neželjenih ishoda trudnoće. Ovo ostavlja značajan jaz u informacijama za žene sa rizikom od kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti.
Autori studije naglašavaju potrebu za optimizacijom saveta i nege koju pružaju zdravstveni radnici kako bi pružili adekvatnu podršku ženama nakon komplikacija u trudnoći.
Dr Birgit Pfaler-Ajveger, konsultant u Univerzitetskoj bolnici St. Polten — na kojoj se predaje i istražuje KL Krems — i istraživač u KL Krems, navodi: „Ovi pokazuju da je manje od trećine svih žena sa nepovoljnim ishodom trudnoće dobilo odgovarajuće savetovanje .
„Pored toga, samo polovina žena sa visokorizičnim trudnoćama dobila je preporuke kako da prilagode svoj životni stil, iako bi to moglo da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu. To takođe znači da je samo 14 odsto žena imalo naknadni pregled“.
Kod više od 85% žena koje su imale neželjene ishode trudnoće sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu, nije bilo dugotrajnog praćenja. Čak je i sastanke kod lekara opšte prakse prisustvovalo manje od 40% žena sa visokorizičnim trudnoćama u prvih nekoliko meseci nakon porođaja.
Studija preporučuje poboljšanu obuku zdravstvenih radnika kako bi se podigla svest o dugoročnim rizicima od neželjenih ishoda trudnoće. Integrisanje planova strukturisanog savetovanja u zdravstvenu praksu moglo bi značajno doprineti prevenciji i poboljšanju zdravstvene zaštite žena sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i hroničnih bubrežnih bolesti.
Pored toga, dr Birgit Pfaler-Ajveger inicirala je osnivanje ambulante za žene sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti nakon trudnoće (Cardio Metabolic Renal Vomen Postpartum Care Program) u Univerzitetskoj bolnici St. Pelten 2020. godine kao deo KL. Kremsov istraživački program „Forschungsimpulse“.
