Uoči američkih predsedničkih izbora 2024. godine, BMJ je pokrenuo seriju koja je okrenuta budućnosti koja ističe lekcije koje se mogu naučiti iz iskustva SAD u vezi sa COVID-19 i akcije koje su potrebne da se spreči gubitak još milion građana u sledećoj pandemiji. i poboljšati i zaštititi zdravlje stanovništva.
Članci, koje su napisali vodeći kliničari i istraživači širom SAD, istražuju teme kao što su kako su sistemski rasizam i ekonomska nejednakost doprineli disparitetima u vezi sa COVID-19; masovno zatvaranje i loše zdravstveno stanje u zatvoru kao pokretač pandemije; nejednakosti na tržištu rada; i uticaj „dupljenja države“ (smanjenje uloge javnog sektora).
Autori pozivaju na set ključnih sistemskih reformi, za koje smatraju da bi trebalo da budu centralne u manifestima predsedničkih kandidata SAD 2024.
Važno je da cilj serije nije pripisivanje krivice – ima mnogo toga okolo – već da se pogleda u budućnost i izlože kritični koraci koje treba preduzeti da bi se transformisalo javno zdravlje i spremnost SAD i poboljšalo zdravlje stanovništva na širem planu.
U uvodniku za pokretanje serije, gostujući urednici Gavin Iamei sa Instituta za globalno zdravlje Duke, Univerziteta Duke i Ana V. Diez Rouk sa Univerziteta Drekel Urban Health Collaborative objašnjavaju kako su tokom razorne globalne pandemije COVID-19 Sjedinjene Države pretrpele „oko – veoma visoke“ stope smrtnosti u poređenju sa sličnim zemljama.
1,16 miliona Amerikanaca koje je ubio COVID-19 predstavlja 16% globalnih smrtnih slučajeva u naciji sa 4% svetske populacije, pišu oni. Procenjuje se da je oko 300.000 dece izgubilo jednog ili oba roditelja, a postoji i značajan teret dugotrajnog COVID-a.
Serija dokumentuje mnoge složene, međusobno povezane uzroke lošeg odgovora na pandemiju u SAD, poduprte dva ključna konteksta.
Prvi su postojeće strukturne i sistemske karakteristike nacije, koje su doprinele razornim ishodima pandemije. To uključuje nedostatke u zdravstvenoj zaštiti i javnom zdravstvu, odsustvo mreža socijalne sigurnosti i zaštite na radnom mestu, ukorenjenu društvenu nejednakost i sistemski rasizam.
„Ovo su ključni razlozi zašto je nacija pretrpela veće stope smrtnosti od COVID-19 od svojih ravnopravnijih kolega, i zašto je smrt od pandemije u SAD bila tako blisko povezana sa društvenom klasom i rasom“, pišu autori.
Drugi je da iako su SAD imale mnogo naučnih resursa, vlada je pokazala zabrinjavajuću nesposobnost da generiše pouzdane informacije, da ih blagovremeno i dosledno saopšti i prevede u zdravu politiku.
Ovi neuspesi su počeli na vrhu, tvrde Iamei i Diez Rouk. Predsednik Tramp je često lagao o pandemiji, a njegov predlog da se koristi izbeljivač u borbi protiv COVID-19 „simbolizovao je haotičnu predsedničku komunikaciju u prvoj godini pandemije“.
Loša komunikacija postojećih dokaza takođe je doprinela konfuziji i odloženim akcijama. Ovakvi pogrešni koraci u komunikaciji su jedan od razloga za pristrasnu razliku u tome koliko su države brzo reagovale na uspostavljanju zaštite javnog zdravlja i u povećanju stope smrtnosti tokom pandemije, posebno u periodu od kada su vakcine postale dostupne.
Loša komunikacija dokaza dovela je i do neodgovarajućih radnji, dodaju.
