Dubok san može biti ključni faktor u očuvanju zdravlja mozga i prevenciji razvoja Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije. U studiji sprovedenoj 2023. godine na 62 starije, kognitivno zdrave odrasle osobe, istraživači sa Univerziteta Kalifornije (UC) Berkli, Univerziteta Stanford i UC Irvine u SAD-u su otkrili povezanost između promena u mozgu karakterističnih za Alchajmerovu bolest i dubokog sna sa boljim rezultatima na testovima memorijskih funkcija. Bez obzira na obrazovanje, fizičku aktivnost i socijalne veze, osobe sa promenama povezanim sa Alchajmerovom bolešću koje su imale više dubokog sna postigle su bolje rezultate. S druge strane, osobe sa sličnim promenama koje nisu imale adekvatan dubok san nisu se pokazale tako dobro na istim testovima.
Studija je ukazala na potencijalnu korist velike količine dubokog sna u podršci očuvanja pamćenja tokom procesa demencije. Neuronaucnik Metju Voker sa Univerziteta Kalifornije (UC) Berkli opisuje dubok san kao sredstvo koje održava pamćenje na površini, sprečavajući njegovo opadanje zbog patologije Alchajmerove bolesti. Rezultati istraživanja, objavljeni prošle godine, sugerišu da poboljšanje kvaliteta sna, čak i u starijoj dobi, može imati pozitivan uticaj na kognitivne funkcije.
Prethodna istraživanja su pokazala da nakupljanje amiloid-beta proteina u mozgu može biti povezano sa poremećenim snom. Međutim, loš san može biti i faktor rizika i simptom Alchajmerove bolesti, što otežava razlikovanje uzroka i posledice. Nivoi amiloid-beta proteina se često koriste kao marker Alchajmerove bolesti, jer istraživanja pokazuju da se ovi proteini i protein zvani tau mogu nakupljati decenijama pre pojave simptoma bolesti.
Studija je takođe istakla da neki ljudi uspevaju da održe kognitivne funkcije, čak i sa visokim nivoima amiloid-beta proteina, zahvaljujući dobrom snu. Praćenjem moždanih talasa učesnika tokom spavanja, istraživači su primetili da je dobar san igrao ključnu ulogu u kognitivnim funkcijama, posebno u sporo-talasnom spavanju bez brzih pokreta očiju.
Iako potrebna dodatna istraživanja na starijim osobama, ova studija ukazuje na važnost sna kao promenljivog faktora rizika za Alchajmerovu bolest. Kvalitetan san može imati značajan uticaj na sprečavanje molekularnih promena u mozgu i omogućiti mu da se efikasno očisti od akumuliranih otpadnih proizvoda. Neuronaucnica Žofija Zavec sa Univerziteta Berkli ističe da faktori životnog stila, poput sna, mogu pomoći u ublažavanju efekata promena povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Umesto uzimanja tableta za spavanje, kojima može biti povezan rizik od plitkog sna, preporučuje se promena životnih navika kao što su izbegavanje kafe kasno u toku dana, vežbanje, ograničenje vremena ispred ekrana i topli tuš pre spavanja. Važno je naglasiti da istraživanja upućuju na to da korisnici tableta za spavanje mogu imati niže nivoe amiloidnih proteina u cerebrospinalnoj tečnosti, ali sa pratećim neželjenim efektima.
Naučnici nastavljaju sa istraživanjima kako bi razumeli kompleksne probleme Alchajmerove bolesti i potencijalne terapijske pristupe. Studija objavljena u BMC Medicine predstavlja važan doprinos razumevanju veze između sna i kognitivnih funkcija kod starijih osoba.
