Zaboravljanje je svakodnevni fenomen. Možda se desi da uđete u sobu i zaboravite razlog zbog kojeg ste tamo ili naiđete na osobu na ulici čije ime ne možete da se setite. Iako to može izgledati kao gubitak pamćenja, zaboravljanje ima dublje, funkcionalne korene.
Jedno od najranijih otkrića u vezi sa zaboravom došlo je od nemačkog psihologa Hermana Ebinhausa iz 19. veka. Njegova „kriva zaborava“ prikazuje kako ljudi brzo zaboravljaju nove informacije, a taj proces se vremenom smanjuje. Nedavna istraživanja neuronaučnika ponovila su ovo otkriće, pokazujući da se zaboravljanje često dešava zbog izbleđivanja sećanja.
Zaborav, međutim, može imati korisnu svrhu. Naš mozak je stalno bombardovan informacijama. Ako bismo zadržavali svaki detalj, postalo bi gotovo nemoguće odabrati ono što je zaista važno. Prema Nobelovcu Eriku Kandelu, sećanja se formiraju kada se sinaptičke veze između neurona ojačaju. Ovaj proces nam omogućava da sećanja postanu trajna, dok nesvesno zaboravljamo nebitne informacije.
Ponekad, zaboravljanje nam pomaže da ažuriramo svoja sećanja. Na primer, ako svaki dan vozimo istom rutom do posla, naš mozak je dobro uvežbao sećanje na tu rutu. Ali ako se ta ruta zatvori i moramo koristiti novu, mozak mora da „zaboravi“ staru rutu kako bi zapamtili novu. To pokazuje fleksibilnost našeg pamćenja.
Evolucijski gledano, zaboravljanje može biti vrlo korisno. Naši preci su morali da ažuriraju svoje memorije, na primer, kako bi označili opasna mesta. Ako su zaboravili prethodno bezbednu lokaciju koja je postala opasna, to bi moglo ugroziti njihov opstanak.
Takođe, zaboravljanje ponekad nije rezultat gubitka pamćenja, već naše sposobnosti da pristupimo sećanjima. Fenomen „vrha jezika“, kada ne možemo da se setimo imena osobe, ali verujemo da ga znamo, pokazuje da informacije možda nisu u potpunosti zaboravljene. Umesto toga, možda su samo trenutno nedostupne, što sugeriše da naš mozak koristi signal kako bi nam dao do znanja da se trudimo da se setimo.
Ukratko, zaboravljanje nije nužno negativan proces. Ono nam pomaže da organizujemo, ažuriramo i selektujemo važne informacije. Iako zaboravljanje može dovesti do problema poput Alchajmerove bolesti, u svakodnevnom životu ono nam omogućava da efikasno funkcionišemo. Zaborav, dakle, ima svoje evolucijske prednosti koje pomažu našem opstanku. Nadamo se da ste ovaj članak smatrali dovoljno zanimljivim da ga ne zaboravite odmah!
