Od trenutka kada ste rođeni do otprilike 2 godine, spoljašnji sloj vašeg mozga – korteks – brzo se zgusnuo u ludilu stvaranja neurona. Posle svog tog uzbuđenja, ta gusta živa ograda od nervnih ćelija je ponovo ošišana u procesu koji se naziva ‘proređivanje korteksa’.
Sada je nova studija otkrila neke ključne razlike u tome kako se ovaj proces dešava kod autistične dece, u zavisnosti od njihovog rodnog pola.
Prethodne studije su otkrile varijacije u načinu na koji se mozak autistične dece podvrgava stanjivanju korteksa, ali za sada je slika nejasna i nedosledna. Ovo je delimično zato što istorijski gledano, studije poremećaja iz autističnog spektra nedovoljno predstavljaju ženski pol, a to se odnosi i na istraživanje kortikalnog razvoja.
„Jasno je da je ova seksualna pristrasnost delimično posledica nedovoljne dijagnoze autizma kod žena“, kaže neuronaučnik Kristin Vu Nordal sa Univerziteta u Kaliforniji Dejvis. „Ali ova studija sugeriše da razlike u dijagnozi nisu potpuna priča – postoje i biološke razlike.“
Iako je stvarni odnos verovatno mnogo manji, samo jednoj ženi je dijagnostikovan autizam na otprilike svaka četiri muškarca koji dobiju dijagnozu, što nagoveštava mogućnost da pol utiče na razvoj stanja.
Uključujući i autističnu i neautističnu decu u studiju, istraživači bi mogli da uporede razlike u debljini korteksa povezane sa autizmom unutar svake polne grupe pri rođenju (na primer, razlika između autističnih žena i neautističnih žena), kao i da uporede rezultate za autistične grupe samo na osnovu rodnog pola.
Studija je obuhvatila skeniranje mozga 290 autistične dece (202 muškarca, 88 žena) i 139 neautističke dece (79 muškaraca, 60 žena) sa tipičnim razvojem.
Ovi snimci su prikupljeni do četiri puta za svako dete, od 2 do 13 godina, nudeći detaljnu sliku razvoja korteksa kod dece od uzrasta kada je korteks najgušći, do uzrasta u kome je stanjivanje najbrže. , obično oko 14 godina.
U dobi od 3 godine, određeni regioni korteksa – oko 9 procenata njegove ukupne površine – bili su deblji kod autističnih žena od vršnjaka bez dijagnoze istog uzrasta i pola. U muškoj grupi, u dobi od 3 godine, bilo je nekoliko značajnih razlika u debljini korteksa između autistične i neautistične dece.
Do 11. godine kortikalne razlike između polova bile su mnogo teže uočiti. Glavne razlike otkrivene u studiji bile su vidljive samo kao promene u korteksu tokom vremena.
U poređenju sa njihovim neautističnim kolegama, ženska deca sa autizmom imala su brže stanjivanje korteksa u određenim regionima u detinjstvu, dok su autistični muškarci imali manje brzo stanjivanje od neautističnih muškaraca uopšte. Ove promene nisu bile dosledne u celom mozgu: samo u određenim kortikalnim regionima koji čine manje od 5 procenata njegove celine, uključujući mreže koje planiraju i kontrolišu motoričke zadatke, održavaju pažnju i rešavaju probleme, i moždani „radar“ koji pomaže nam da skrenemo pažnju kada se naši uslovi promene.
U drugim regionima, poput limbičke mreže, gde se javljaju bihejvioralni i emocionalni odgovori, stanjivanje korteksa se dešavalo brže kod autističnih muškaraca u poređenju sa neautističnim muškarcima, a manje brzo kod autističnih žena u poređenju sa neautističnim ženama.
Postoji mnogo razloga zbog kojih se biologija osobe može odnositi ili odražavati koji pol joj je dodeljen pri rođenju, i nije nužno fiksna: određene osobine mogu biti povezane sa Ks- ili I-hromozomom, dok na druge utiču različiti nivoi hormona, ili čak biti rezultat kulturnih stavova prema određenom polu i rodu koji dovode do različitih ponašanja i stilova života.
I dok je ova studija otkrila uočljive razlike između muških i ženskih grupa, biće potrebno detaljnije istraživanje da bi se razumelo tačno kako ove razlike nastaju i šta to može značiti za transrodne, nebinarne ili interseksualne osobe sa autizmom.
Ta nijansa je posebno relevantna ovde, imajući u vidu da je kod odraslih osoba različitog pola do šest puta veća verovatnoća da će im dijagnostikovati autisti nego kod cisrodnih odraslih (oni koji se identifikuju sa svojim polom i polom koji im je dodeljen pri rođenju).
„Mi obično smatramo da su polne razlike veće nakon puberteta. Međutim, razvoj mozga u dobi od 2 do 4 godine je veoma dinamičan, tako da male promene u vremenu razvoja između polova mogu rezultirati velikim razlikama koje se kasnije približavaju“, kaže psihijatrijski istraživač Derek Andrevs sa Univerziteta Kalifornija Davis.
„Važno je saznati više o tome kako polne razlike u razvoju mozga mogu uticati na autistični razvoj i dovesti do različitih razvojnih ishoda kod dečaka i devojčica.“
Ovo istraživanje je objavljeno u Molekularnoj psihijatriji.
