Novi urednički rad pod nazivom „Globalni konsenzus za sarkopeniju“ objavljen je u časopisu Starenje.
U ovom novom uvodniku, istraživači Ben Kirk, Peggi M. Cavthon i Alfonso J. Cruz-Jentoft sa Univerziteta u Melburnu i Vestern Health raspravljaju o globalnom društvenom pitanju gubitka i slabosti skeletnih mišića, nazvanom sarkopenija.
Niska mišićna masa ili slaba snaga/funkcija povećavaju podložnost lošim ishodima kao što su krhkost, prelomi kuka, invaliditet i nizak kvalitet života kod starijih ljudi. Skeletni mišići takođe deluju kao endokrini organ i stupaju u interakciju sa lokalnim i distalnim tkivima; na primer, mišićne ćelije luče molekule uključene u zarastanje preloma kostiju i isti molekuli pomažu u regulisanju distalnih tkiva kao što su mozak, srce i bubrezi. Ovo može delimično da objasni zašto je niska mišićna masa snažan prediktor mortaliteta specifične za bolest (demencija, rak, srčana insuficijencija, bolest bubrega/jetre), kao i smrtnost od svih uzroka starenja.
„Do sada nije postojao univerzalni dogovor o definiciji sarkopenije“, primećuju istraživači.
Prethodne definicije su bile specifične za kontinent i region: Azija, Evropa, Severna Amerika i Australija/Novi Zeland. Ove definicije su svakako bile važne u skretanju pažnje i stvaranju razumevanja ove mišićne bolesti. Međutim, ove definicije su dovele do širokih procena prevalencije/incidencije bolesti, kao i heterogenosti kada se uporede rezultati lečenja randomizovanih studija. Nedostatak jedne definicije verovatno je uticao na identifikaciju ili lečenje sarkopenije u istraživanjima i kliničkoj praksi (tj. izazvao je konfuziju za naučnike, lekare i zdravstvene radnike o tome koje definicije, tačke preseka i alate za procenu mišića da koriste).
„Da bi se ovo rešilo, formirana je Globalna inicijativa za liderstvo u sarkopeniji (GLIS) kako bi se stvorila jedinstvena globalna definicija za upotrebu u istraživačkim i kliničkim okruženjima“, objašnjavaju istraživači.
