Fizička neaktivnost predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa dugotrajnim posledicama. Nedostatak fizičke aktivnosti dovodi do smanjenja mišićne snage, što povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema uključujući kognitivni pad, loše mentalno zdravlje, bolesti mišićno-skeletnog sistema, dijabetes, bolesti srca, demenciju i čak određene oblike raka. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), troškovi fizičke neaktivnosti za javne zdravstvene sisteme između 2020. i 2030. godine biće oko 300 milijardi američkih dolara, dok je nedostatak fizičke aktivnosti povezan sa jednom od šest smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji.
Dok je u prošlosti fizička neaktivnost bila pretežno povezana sa starenjem, sada se mlađi ljudi, posebno oni u sedentarnim poslovima poput kancelarijskog rada, suočavaju sa sličnim problemima. Uslovi sedećeg rada mogu dovesti do mentalnog umora, bolova i visokih troškova bolovanja za poslodavce, sa velikim kompanijama trošeći oko 2 miliona funti godišnje na bolovanje.
Trening snage se pokazao kao jedan od najučinkovitijih oblika fizičke aktivnosti za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Smernice SZO preporučuju trening snage kao ključnu komponentu fizičke aktivnosti. Istraživanja pokazuju da pauze za snagu, kao što su čučnjevi sa telesnom težinom, mogu odmah poboljšati protok krvi, funkciju mozga i smanjiti osećaj umora.
Međutim, mnogi ljudi izbegavaju trening snage zbog osećaja da nisu dovoljno mladi, u formi ili energični da započnu. Istraživanje pokazuje da bilo koji početak treninga snage može dovesti do povećanja nivoa energije i spontane fizičke aktivnosti. Ostale prepreke uključuju nedostatak vremena, stručnog znanja i pristupačnih prostora za vežbanje, s posebnim izazovima za žene koje često imaju dodatne odgovornosti za negu.
Iako ljudi znaju za prednosti treninga snage, nedostatak praktičnih informacija i podrške može ih sprečiti da se posvete ovoj aktivnosti. Mnogi smatraju da bi radna mesta mogla bolje da podrže trening snage. Poslodavci bi mogli da obezbede vreme i prostor za vežbanje tokom radnog dana, angažovanjem fiziologa za vežbanje ili trenera snage, ili korišćenjem tehnologije za virtuelne sesije.
Pružanje podrške za trening snage može doprineti jačanju, aktivnosti i nezavisnosti zaposlenih, a dugoročno može poboljšati njihovo zdravlje i produktivnost. Ulaganje u 30 minuta treninga snage, dva puta nedeljno, može se činiti kao mala žrtva za postizanje zdravijeg, srećnijeg i produktivnijeg radnog okruženja.
