Kumulativne zdravstvene i ekonomske posledice preranog gubitka roditelja mogu biti veće za dečake nego za devojčice, sugerišu nalazi velike dugoročne studije objavljene na internetu u Journal of Epidemiology & Communiti Health.
Doživljavanje smrti roditelja pre 21. godine, međutim, snažno je povezano sa lošim mentalnim zdravljem i nižom zaradom/nezaposlenošću u odraslom dobu za oba pola, pokazuju podaci.
Ranije objavljeno istraživanje je ukazalo na vezu između prerane roditeljske smrti i kasnijeg zdravlja i prosperiteta deteta. Ali nijedna studija se nije oslanjala na visokokvalitetne podatke iz registra, a malo njih je razmatralo kumulativne efekte ili potencijalni uticaj pola, kažu istraživači.
Stoga su koristili podatke iz registra širom zemlje iz Finske da bi utvrdili da li je smrt roditelja pre 21. godine povezana sa bilo kojom od nekoliko mera lošeg mentalnog zdravlja i ishoda na tržištu rada između 26 i 30 godina, i kakav uticaj, ako ih ima, rod bi mogao imati.
Među njima je skoro milion Finaca (962.350) rođenih između 1971. i 1986. godine, koji su do 2016. godine navršili najmanje 30 godina.
Relevantni matični podaci uključivali su izvode iz matične knjige umrlih roditelja; i medicinske i obrazovne kartone, periode bolovanja i poreske prijave za svoju decu, koja su skoro sva završila školovanje i izašla na tržište rada do 30. godine.
Otprilike jedna od šest (15%; 145.673) osoba je izgubila roditelja pre 31. godine. Manje od 5% je doživelo smrt majke; skoro 12% je doživelo smrt svog oca.
Verovatnoća smrti roditelja naglo je porasla sa godinama, sa manje od 1% pre nego što je dete navršilo šest godina na nešto manje od 5% kada su imali između 26 i 30 godina. Očevi su imali skoro tri puta veće šanse da umru ranije nego majke. njihova deca su napunila 21 godinu.
Oko 65.797 ljudi izgubilo je roditelja pre 21. godine, a to je bilo povezano sa većim izgledima za prijem u bolnicu zbog mentalnog zdravlja nego za one koji su to doživeli posle 30. godine.
Činilo se da su muškarci ranjiviji od žena. Za njih je bila 70% veća verovatnoća da će biti primljeni u bolnicu; ekvivalentna cifra za žene bila je 52%. Poremećaji upotrebe supstanci i namerno samopovređivanje bili su najčešći razlozi za prijem u bolnicu. Ali ovo je variralo u zavisnosti od pola.
Dečaci i mladići koji su prerano ostali bez majke imali su skoro 2,5 puta veće šanse od prijema u bolnicu zbog namernog samopovređivanja od onih koji su izgubili majku u 30-im godinama.
Slično, devojke i mlade žene koje su prerano izgubile oca imale su oko dva puta veću verovatnoću da imaju poremećaj upotrebe supstanci od onih koje to nisu iskusile. Rana smrt majke je takođe bila povezana sa značajnim (88%) povećanjem stresnih poremećaja.
Upotreba lekova za poremećaje mentalnog zdravlja među onima koji su prerano izgubili roditelja bila je između 18% i 33% veća za oba pola nego za one koji to nisu iskusili. Bolovanje je takođe bilo češće kod oba pola.
Gubitak roditelja pre 21. godine takođe je bio povezan sa manje godina školovanja, nižim godišnjim zaradama i više perioda nezaposlenosti u dobi od 26 do 30 godina za oba pola.
Najveće smanjenje godina školovanja (4%) — što je ekvivalentno više od pola akademske godine — bilo je među devojčicama koje su prerano izgubile majke.
Procenjeni efekti na zarade i zaposlenost bili su generalno veći za muškarce, među kojima je prerana smrt oca bila povezana sa skoro 16,5% smanjenjem godišnjih zarada i 6% manjom verovatnoćom redovnog zaposlenja. Odgovarajuće procene za žene bile su 11% i 4%, respektivno.
Ključne prednosti studije leže u korišćenju podataka o populaciji širom zemlje, sveobuhvatnom praćenju i psihijatrijskoj zdravstvenoj evidenciji sekundarne i primarne zdravstvene zaštite, kažu istraživači.
Ali oni priznaju da je ovo opservaciona studija, koja ne može da objasni sve potencijalno uticajne faktore, kao što su osobine ličnosti koje su možda uticale na pronađena udruženja.
A analiza nije obuhvatila blage probleme mentalnog zdravlja niti uzela u obzir (zajedničke) genetske i faktore životne sredine u detinjstvu, od kojih su svi možda bili uticajni, priznaju.
Bez obzira na to, oni zaključuju: „Rana roditeljska smrt je snažno povezana sa većim rizikom od lošeg mentalnog zdravlja dece u odraslom dobu i za muškarce i za žene, ali procenjeni odnosi šanse su obično kvantitativno veći za muškarce.
Slično tome, prerani gubitak roditelja „negativno je povezan sa ishodima na tržištu rada dece (tj. zapošljavanjem i zaradama) u odraslom dobu, a ove veze su kvantitativno veće za muškarce“.
