Istraživači iz Centra za translacionu imunologiju u Univerzitetskom medicinskom centru Utreht (Holandija) identifikovali su da prolazni inflamatorni bol izaziva mitohondrijalne i redoks promene u senzornim neuronima koje traju i nakon razrešenja bola. Čini se da ove promene predisponiraju neuspehu u rešavanju bola izazvanog naknadnom upalom. Pored toga, ciljanje ćelijske redoks ravnoteže sprečava i leči hronični inflamatorni bol kod glodara.
Bol često traje kod pacijenata sa inflamatornom bolešću, čak i nakon što se zapaljenje smiri. Molekularni mehanizmi koji dovode do ovog neuspeha u rešavanju bola i prelasku sa akutnog na hronični bol su slabo shvaćeni. Već neko vreme postoje nagoveštaji da može biti uključena mitohondrijalna disfunkcija. U kliničkoj studiji, približno 70% pacijenata sa naslednim mitohondrijalnim bolestima razvija hronični bol. Međutim, tačna uloga mitohondrija u rešavanju inflamatornog bola je nejasna.
Da bi razotkrio ulogu mitohondrija u rešavanju bola, Hanneke Villemen Ph.D. u istraživačkoj grupi koju vodi dr Niels Eijkelkamp. (Centar za translacionu imunologiju, UMC Utreht) koristio je model hiperalgetičkog prajminga. U ovom modelu, prolazna upala uzrokuje plastičnost neurona, što rezultira postojanošću bola nakon naknadnog inflamatornog stimulusa; savršen model za proučavanje šta pođe po zlu tokom rešavanja bola.
Haneke i saradnici su identifikovali da hiperalgetički prajming kod miševa izaziva mitohondrijalne i metaboličke poremećaje u senzornim neuronima. Istraživači povezuju ove smetnje sa povećanjem ekspresije mitohondrijalnog proteina (ATPSc-KMT) koji je u prethodnoj studiji bio povezan sa hroničnim bolom kod pacijenata.
Korišćenjem genetskih i farmakoloških pristupa pokazali su da inhibiraju mitohondrijalno disanje, ekspresija ATPSCKMT i suplementacija jednog od zahvaćenih metabolita vraća rezoluciju inflamatornog bola i sprečava razvoj hroničnog bola. Rezultati ove studije – koja je sprovedena sa nekoliko saradnika, uključujući Univerzitet u Oslu (Norveška) – objavljeni su u Cell Reports Medicine.
Hanneke Villemen zaključuje: „U našoj studiji pružamo dokaze da periferna upala indukuje uporne mitohondrijalne i metaboličke promene u senzornim neuronima, što utiče na sposobnost neurona da se razreše hiperalgezije izazvane naknadnim inflamatornim okidačem.“
„Dakle, metaboličke promene u senzornim neuronima rezultiraju neuspehom endogenih puteva rešavanja bola i pokreću prelazak na hronični bol. Važno je da ciljanje mitohondrijalnog disanja, uklanjanje reaktivnih vrsta kiseonika ili suplementacija nikotinamid ribozida (vitamin B3) predstavljaju potencijalne terapijske strategije. da povrati neuspešne puteve rešavanja bola, čime se leči hronični inflamatorni bol.“
Hronični bol je vodeći uzrok godina provedenih u invalidnosti i narušenog kvaliteta života, ali su mogućnosti lečenja ograničene i često izazivaju ozbiljne neželjene efekte. Trenutna dogma je da je otklanjanje bola posledica rasipanja pokretača koji su izazvali bol.
Međutim, kod 12–30% pacijenata sa reumatskim artritisom bol traje dok imaju minimalno zapaljenje zglobova ili su čak u remisiji.
Nagomilani dokazi ukazuju na to da otklanjanje bola nakon oštećenja tkiva ili upale nije pasivan, već aktivan proces koji uključuje endogene mehanizme za otklanjanje bolova. Neuspešni putevi rešavanja bola mogu dovesti do prelaska sa akutnog na hronični bol.
Iako su molekularni mehanizmi koji doprinose neuspehu u rešavanju bola još uvek slabo shvaćeni i potrebno ih je razotkriti, ova studija ispunjava deo ove praznine i identifikuje potencijalni terapeutski pristup za promovisanje rešavanja bola.
