Naučnici su otkrili zašto je rad u noćnoj smeni povezan sa promenama u apetitu u novoj studiji koju je vodio Univerzitet u Bristolu. Nalazi, objavljeni u , mogli bi pomoći milionima ljudi koji rade noću i bore se sa gojenjem.
Naučnici iz Bristola i Univerziteta za zdravlje i zdravlje životne sredine u Japanu, pokušali su da shvate kako „cirkadijalna neusklađenost“—fenomen koji se obično povezuje sa „jet-lagom“ pri čemu je biološki sat u telu poremećen — utiče na hormone odgovorne za regulisanje apetita.
U ovoj novoj studiji međunarodni tim, koji preovladava kod radnika u noćnim smenama, otkriva kako cirkadijalna neusklađenost može duboko da promeni regulaciju hormona mozga koji kontrolišu glad na štetu metaboličkog zdravlja.
Tim se fokusirao na glukokortikoidne hormone u nadbubrežnoj žlezdi koji regulišu mnoge fiziološke funkcije, uključujući metabolizam i apetit. Poznato je da glukokortikoidi direktno regulišu grupu moždanih peptida koji kontrolišu apetitivno ponašanje, sa nekim povećanjem apetita (oreksigeni), a nekim opadajućim apetitom (anoreksigeni).
U eksperimentu koji je koristio životinjske modele, koji se sastojao od kontrolne grupe i grupe sa „mlaznim zaostajanjem“ van faze, tim je otkrio neusklađenost između svetlih i tamnih znakova koji su doveli do toga da oreksigeni hipotalamički neuropeptidi (NPI) grupe van faze postanu neregulisan, izazivajući povećanu želju da se jede znatno više tokom neaktivne faze dana.
Zapanjujuće, tim je otkrio da su pacovi u kontrolnoj grupi jeli 88,4% svog dnevnog unosa tokom svoje aktivne faze, a samo 11,6% tokom svoje neaktivne faze. Nasuprot tome, grupa sa „jet-lagged” je konzumirala 53,8% svojih dnevnih kalorija tokom svoje neaktivne faze (bez povećanja aktivnosti tokom ovog vremena). Ovo je bilo skoro pet puta više (460% više) od onoga što je kontrolna grupa konzumirala tokom neaktivne faze. Ovi rezultati pokazuju da je uticalo na tajming potrošnje.
Ovo novo otkriće je otkrilo koliko potpuno i značajno poremećeni neuropeptidi postaju kada dnevni nivoi glukokortikoida nisu usklađeni sa svetlim i tamnim signalima. Međutim, autori sugerišu da neuropeptidi identifikovani u ovoj studiji mogu biti obećavajuće mete za tretmane lekova prilagođenih za lečenje poremećaja u ishrani i gojaznosti.
Dr Beki Konvej-Kempbel, naučni saradnik na Medicinskom fakultetu u Bristolu, Translational Health Sciences (THS) i stariji autor studije, rekla je: „Za ljude koji rade tokom noći, obrnuti telesni sat može da ugrozi njihovo zdravlje.
„Onima koji rade dugo u noćnim smenama, preporučujemo da pokušaju da zadrže izloženost dnevnom svetlu, kardiovaskularne vežbe i obroke u regulisanim satima. Međutim, unutrašnje poruke mozga koje podstiču povećan apetit teško je prevazići ‘disciplinom’ ili ‘rutinom’ tako da trenutno dizajniramo studije za procenu strategija spasavanja i lekova za farmakološke intervencije. Nadamo se da naši nalazi takođe pružaju novi uvid u to kako hronični stres i poremećaj sna dovode do prekomerne potrošnje kalorija.“
Staford Lajtman, profesor medicine na Medicinskoj školi u Bristolu, THS i ko-stariji autor studije, dodao je: „Hormon nadbubrežne žlezde kortikosteron, koji se normalno luči na cirkadijalni način, je glavni faktor u svakodnevnoj kontroli moždanih peptida koji Štaviše, kada poremetimo normalan odnos kortikosterona sa ciklusom dnevnog i noćnog svetla, to dovodi do abnormalne regulacije gena i apetita tokom perioda tokom kojeg životinje normalno spavaju.
„Naša studija pokazuje da kada poremetimo naše normalne telesne ritmove, to zauzvrat remeti normalnu regulaciju apetita na način koji je barem delimično rezultat desinhronije između proizvodnje steroidnih hormona nadbubrežne žlezde i vremena ciklusa svetla i tame.“
Dr Benjamin Flinn, jedan od koautora studije koji je vodio studiju dok je bio u Bristolu, ali je sada sa sedištem na Univerzitetu u Batu, dodao je: „Ovo je još jedan dokaz o tome kako fazni pomak ‘jet-lag’ utiče na ponašanje hranjenja i neurona ekspresija gena – podaci važni za istraživanje komorbiditeta u smenskom radu.“
