U nedavnoj studiji, polovina svih pacijenata sa sepsom primljenih u odeljenje hitne pomoći umrla je u roku od dve godine, ali je prediktivna sposobnost modela bila loša, prema studiji predstavljenoj na Evropskom kongresu hitne medicine, održanom od 12. do 16. oktobra u Kopenhagen, Danska.
Osama Bin Abdullah, MD, Ph.D., iz bolnice Slagelse u Danskoj, i kolege su ispitali dugoročnu smrtnost od svih uzroka i prediktore mortaliteta u prospektivnoj studiji odraslih pacijenata koji su primljeni u hitnu pomoć sa sepsom. Analizom je obuhvaćeno 2.110 pacijenata sa sumnjom na infekcije.
Istraživači su otkrili da je tokom prosečnog praćenja od dve godine 50,6% pacijenata umrlo. Povećani rizik od smrtnosti bio je nezavisno povezan sa godinama (odnos rizika [HR], 1,04; 95% interval pouzdanosti [CI], 1,03 do 1,05), anamnezom raka (HR, 2,21; 95% CI, 1,70 do 2,87), ishemijska bolest srca (HR, 1,39; 95% CI, 1,05 do 1,85), demencija (HR, 1,90; 95% CI, 1,41 do 2,57) i prethodni prijem sa sepsom (HR, 1,48; 95% CI, 1,19 do 1) u poslednjih šest meseci pre prijema indeksa. Najbolje pristajao je model bez starosti (Harrelov C = 0,488).
„Iako smo identifikovali nekoliko faktora rizika koji jasno povećavaju rizik od smrti i koji bi trebalo da budu usredsređeni na kliničare i istraživače tokom procesa planiranja otpuštanja, kao i za razvoj budućih studija predviđanja, nismo bili u mogućnosti da napravimo sveukupni model pogodan za predviđanje mortaliteta. u kliničkoj praksi“, navodi se u saopštenju koautor dr Fin E. Nilsen iz Univerzitetske bolnice Arhus u Danskoj.
