Dijagnoza polno prenosivih infekcija ili SPI se povećava kod starijih osoba.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izveštavaju da se broj ljudi starijih od 65 godina sa dijagnozom hlamidije, gonoreje ili sifilisa u SAD povećao oko tri, pet i sedam puta, od 2010. do 2023. godine.
Podaci takođe sugerišu da su žene starije od 50 godina u većem riziku od HIV-a nego mlađe žene.
Objašnjenja zašto su ove infekcije tako česte kod starijih odraslih uključuju ograničeno razumevanje polno prenosivih bolesti u ovoj starosnoj grupi, retku upotrebu kondoma i povećanu dostupnost lekova za stanja koja obično ograničavaju seksualnu aktivnost kod starijih osoba, kao što su Viagra i Cialis za erektilnu disfunkciju i estrogenske kreme i tablete za suvoću vagine.
Mnoge starije osobe nerado razgovaraju o svojoj seksualnoj istoriji sa svojim partnerima i zdravstvenim radnicima, što doprinosi pogrešnim shvatanjima da su monogamni ili seksualno neaktivni.
U svom radu kao naučnik zarazne bolesti, ispitujem uglavnom neistražene biološke razloge zašto su žene u postmenopauzi povećane podložnosti polno prenosivim infekcijama.
Moje nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da je menopauza povezana sa gubitkom zaštitne barijere genitalnog trakta, suštinske odbrane od mikrobnih patogena koji izazivaju SPI.
Menopauza je faza u životu žene u kojoj nema menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci. U SAD, menopauza počinje u proseku između 45 i 55 godina. Procenjuje se da će do 2030. godine 1,2 milijarde žena širom sveta biti u menopauzi ili postmenopauzi.
Menopauza je rezultat gubitka proizvodnje estrogena iz jajnika, što može smanjiti vaginalno podmazivanje i elastičnost vaginalnog tkiva.
Ovo može izazvati stanje koje se zove genitourinarni sindrom menopauze, ili GSM, koje uključuje simptome kao što su suvoća i iritacija vagine, bolan seks i česte infekcije urinarnog trakta. Otprilike polovina žena u postmenopauzi iskusi GSM.
Pored ovih negativnih efekata na zdravlje vagine, istraživanje iz moje laboratorije je otkrilo da menopauza takođe ugrožava strukturni integritet tkiva koje oblaže vaginu.
Površina vagine se sastoji od više slojeva epitelnih ćelija koje zajedno drže brojni molekuli adhezije, uključujući proteine desmoglein-1, ili DSG1, i desmocollin-1, ili DSC1. Ovi proteini jačaju sluznicu vagine i ograničavaju pristup patogena dubljem tkivu, smanjujući rizik od infekcije.
Da bismo istražili kako menopauza utiče na vaginalnu sluznicu, uporedili smo nivoe DSG1 i DSC1 u vaginalnom tkivu kod žena u postmenopauzi i pre menopauze. Pronašli smo značajno niže nivoe DSG1 i DSC1 kod žena u postmenopauzi.
Zatim smo hirurški uklonili jajnike miševa da bismo modelirali gubitak proizvodnje estrogena u jajnicima kod žena u postmenopauzi. Takođe smo otkrili značajno manje DSG1 i DSC1 proteina u vaginalnom tkivu kod miševa bez jajnika u poređenju sa miševima sa netaknutim jajnicima.
Miševi bez jajnika su takođe imali veću osetljivost na infekciju virusom herpes simpleksa tipa 2 ili HSV-2 i bili su manje sposobni da oslobode infekciju hlamidijom iz donjeg genitalnog trakta. S druge strane, primena estrogenske kreme na miševe bez jajnika vratila je integritet njihove vaginalne obloge i u potpunosti zaštitila ove miševe od infekcije HSV-2.
Potpuno razumevanje bihejvioralnih i bioloških faktora rizika koji doprinose osetljivosti na SPI može pomoći kliničarima i službenicima javnog zdravlja da se izbore sa zapanjujućim porastom SPI među starijim odraslim osobama.
Zajedno, naše studije pokazuju da postoji gubitak integriteta vaginalne sluznice nakon menopauze. Iako su potrebna dodatna istraživanja, nalazi iz naše laboratorije sugerišu da jedinjenja koja sadrže estrogen, koja se koriste za ublažavanje iritacije vagine i drugih simptoma genitourinarnog sindroma menopauze, takođe mogu da smanje podložnost spolno prenosivim infekcijama kod starijih osoba.
U međuvremenu, zdravstveni radnici mogu pomoći u smanjenju rizika od SPI među starijim odraslim osobama tako što će ih dosledno savetovati o praksi bezbednog seksa i nudeći rutinski skrining na SPI.
