Incidencija HIV-a i drugih SPI među ljudima od 60 do 89 godina raste u nekim regionima sveta. Potrebna je veća svest o ovom pitanju, smanjenje stigme i preventivne mere, prema novoj studiji objavljenoj u The Lancet Healthy Longevity.
Ljudi širom sveta žive duže nego ikada ranije. Prema SZO, broj ljudi starijih od 60 godina skoro će se udvostručiti do 2050. godine.
Kako starimo, naše zdravlje se obično smanjuje. Imuni sistem postaje slabiji, a mi postajemo podložniji infekcijama. Ovo uključuje HIV i druge polno prenosive infekcije (SPI) kao što su sifilis, klamidija, gonoreja, trihomonijaza i genitalni herpes.
„HIV i druge polno prenosive infekcije podjednako su zastupljene u seksualno aktivnoj starijoj populaciji kao i u mladoj populaciji“, kaže Evandro Fei Fang, vanredni profesor na Institutu za kliničku medicinu Univerziteta u Oslu.
„Moramo obratiti pažnju na polno prenosive bolesti kod starije populacije“, nastavlja on.
Fang i njegove kolege analizirali su globalne trendove u incidenci, prevalenci, mortalitetu i životnim godinama prilagođenim invaliditetu (DALIs) HIV-a i drugih SPI, među starijim odraslim osobama starosti od 60 do 89 godina od 1990. do 2019. koristeći podatke iz 204 zemlje.
Na globalnom nivou, broj starijih osoba sa HIV-om i SPI se smanjio tokom poslednjih decenija.
Uprkos tome, broj novih slučajeva ukazuje na to da SPI kod starijih odraslih i dalje predstavljaju izazov za javno zdravlje. Na globalnom nivou, bilo je više od 77.000 novih slučajeva HIV-a i skoro 26,5 miliona novih slučajeva drugih SPI kod starijih osoba u 2019.
Štaviše, u nekim regionima se povećava broj zaraženih.
„Uprkos globalnom smanjenju stope incidencije HIV-a i drugih SIT-a kod starijih osoba u svetu od 1990. do 2019. godine, mnogi regioni su pokazali porast. Najveći porast je bio u istočnoj Evropi, centralnoj Aziji i azijsko-pacifičkom regionu sa visokim prihodima“, Fang objašnjava. „Ovo je zabrinjavajući trend.“
Seksualno aktivne starije odrasle osobe često su podložnije HIV-u i drugim SPI nego mlađi ljudi. Različiti zdravstveni uslovi, posebno oslabljen imuni sistem kod starijih osoba, mogu objasniti zašto.
Međutim, slika je složenija. Različiti biološki, psihološki, kulturni i društveni faktori doprinose većoj podložnosti.
Pošto živimo duže i više nas se razvodi, starije osobe češće nego ranije dobijaju nove partnere. Uprkos tome, manje u ovoj starosnoj grupi koristi zaštitne metode kao što su kondomi i manje je verovatno da će se testirati na SPI.
„Generalno gledano, mnogo je pažnje posvećeno prevenciji HIV-a i drugih SPI kod mlađih populacija. Starije osobe su često isključene iz programa prevencije“, objašnjava Fang.
Takođe, zdravstveni radnici nisu uvek svesni seksualnosti i seksualnog zdravlja starijih osoba.
Ovo može dovesti do neadekvatne komunikacije sa starijim ljudima u vezi sa seksualnim zdravljem i rizikom od HIV-a i drugih SPI.
S druge strane, napredak u lečenju HIV-a i SPI verovatno takođe doprinosi većoj incidenci u nekim delovima sveta, jer ljudi koji imaju ova stanja žive duže nego ranije.
Putovanja u inostranstvo su poslednjih decenija postala dostupnija značajnom delu svetske populacije.
Istraživači opisuju da široka upotreba lekova za erektilnu disfunkciju i pristupačne seksualne industrije u nekim zemljama i regionima dodatno doprinose širenju HIV-a i drugih SPI među starijim osobama.
Studija je analizirala podatke za različite zemlje i regione odvojeno.
U Norveškoj su HIV infekcije veoma retke među starijim osobama. Uprkos tome, incidencija drugih SPI u ovoj starosnoj grupi suptilno se povećala poslednjih decenija, sa oko 1.600 slučajeva u 1990. na 1.700 slučajeva u 2019.
„Ovo je rani alarm za opštu stariju populaciju i norveške javne zdravstvene vlasti“, kaže Fang.
Sve u svemu, studija pokazuje da Norveška radi dobar posao u kontroli HIV-a i SPI.
Fang ima neke preporuke za norveške zdravstvene vlasti.
„Najvažnije intervencije su one koje se fokusiraju na obrazovanje i podizanje svesti i kod zdravstvenog osoblja i kod starijih odraslih o ovom pitanju. Rješavanje stigme i pogrešnih shvatanja je takođe centralno“, kaže on.
„Zdravstveni radnici bi takođe mogli da sarađuju sa višim centrima i relevantnim organizacijama kako bi se pozabavili ovim problemom“, dodaje Fang.