Nova studija Univerziteta u Džordžiji otkriva da 1 od 5 poljoprivrednika u SAD prijavi da pije kada su pod visokim nivoom stresa. Rad naglašava vezu između farmera koji koriste alkohol da bi se nosili sa stresom.
Poljoprivreda je jedinstveno stresno zanimanje. Poljoprivrednici rade duge sate obavljajući radno intenzivne, ponavljajuće i često opasne poslove. U stvari, poljoprivreda je među 10 najopasnijih poslova u SAD, prema Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Zatim postoji finansijski teret upravljanja farmom. Poljoprivreda je poznata po visokom riziku, a profit živi i umire od dobre žetve.
„Alkohol je najprihvatljiviji način da se nosite sa tim stresom u odnosu na stvarni razgovor sa nekim o tom stresu, ili je to način da se o tom stresu razgovara sa prijateljima“, rekla je Kristina Proktor, vodeći autor studije i klinički vanredni profesor na UGA-ovom koledžu za javno zdravlje.
Pored prepreka za brigu sa kojima se suočava većina ruralnih zajednica – nedostatak specijalista, duže vreme čekanja, velike udaljenosti za vožnju do zdravstvenih ustanova – istraživači su identifikovali više prepreka specifičnih za poljoprivredu, uključujući stigmu i nedostatak poverenja u zdravstvenu zaštitu. provajderi .
„Postoji stigma koja je povezana sa posezanjem za mentalnom zdravstvenom njegom koja postoji u ruralnoj populaciji, ali poljoprivredna zajednica može biti veoma tesno povezana i može imati uticaja na njihove svakodnevne operacije“, rekao je Proktor.
U njenom prethodnom radu intervjuišući farmere o njihovim iskustvima u suočavanju sa stresom, mnogi od njih su izrazili strah da bi traženje mentalnog zdravlja protumačili kolege farmeri ili kompanije koje im plaćaju da proizvode a koje ne mogu da podnesu svojim radom.
„Mnogo im je lakše da se okrenu unutra i samo konzumiraju alkohol“, rekla je ona. „I takođe je prihvatljivije u ruralnim područjima da se to uradi nego da se ide u ustanovu za mentalno zdravlje.
Proktor i njen koautor, doktorand Noa Hopkins, anketirali su 1.045 farmera širom zemlje koji proizvode širok spektar proizvoda visoke potražnje, uključujući govedinu, kukuruz, pšenicu i voće i povrće.
Istraživanje je istražilo njihovu upotrebu alkohola i njihovu percepciju o sopstvenoj sposobnosti da se nose sa stresom, mereno kao otpornost. Skoro svih, 96% farmera je izjavilo da piju alkohol, a preko jedne trećine je reklo da konzumiraju dva do tri pića nedeljno.
Taj iznos stavlja farmere u rang sa navikama pijenja mnogih Amerikanaca – na primer, 21,7% odraslih u SAD izjavilo je da je pilo pet ili više alkoholnih pića u poslednjih mesec dana, prema poslednjem Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, u poređenju sa 22,5% farmeri.
Ali ovi brojevi zabrinjavaju Proctora zbog toga kako se uklapaju u širu sliku stigme mentalnog zdravlja.
„Poznavajući stigmu koja postoji u ruralnim poljoprivrednim populacijama u pogledu traženja nege, a zatim gledanja na smrt po brojevima samoubistava, to je zaista problem javnog zdravlja jer postoje drastični, traumatski ishodi povezani sa nemogućnošću da zatražite tu negu, koristeći alkohol za nositi se i onda se osećati beznadežno“, rekla je ona.
Ali farmeri koji su prijavili da se mogu osloniti na resurse zajednice i vršnjake, koji su ključni faktori u rezultatima otpornosti, imali su manje šanse da piju previše. Autori su rekli da je oslanjanje na tu želju da se pomogne drugom farmeru ili članu zajednice ključno za pomoć poljoprivrednicima da prevaziđu stigmu i prihvate resurse za zaštitu mentalnog zdravlja kada su dostupni.
Budućnost dobrobiti farmera – i naše globalne ponude hrane – zavise od toga da se sada preduzmu mere.
„Ako mreže ne postoje, moramo da obučimo naše bankare. Moramo da obučimo, znate, agente farmskih biroa; moramo da obučimo menadžere prodavnica stočne hrane. Svi u ruralnim oblastima moraju biti voljni da vodimo te otvorene i iskrene razgovore o mentalnom zdravlju“, rekao je Proktor. „Počinje tako osnovno, ali je tako veliko.“
Studija je objavljena u časopisu Journal of Agromedicine.