Programi samo za vežbanje pomažu u smanjenju ozbiljnosti ‘bebi bluza’ i rizika od velike kliničke depresije kod novopečenih majki, otkriva objedinjena analiza podataka dostupnih dokaza, objavljena u British Journal of Sports Medicine.
Ali najmanje 80 sedmičnih minuta vežbanja umerenog intenziteta, kao što su brzo hodanje, aerobik u vodi, vožnja bicikla u nepokretnom stanju i trening otpora sa trakama, tegovima ili telesnom težinom, potrebno je da bi se postigli efekti, pokazuju rezultati.
Depresija i anksioznost majke su relativno česte nakon porođaja i povezane su sa smanjenom brigom o sebi i kompromitovanom negom i vezivanjem bebe, što zauzvrat može uticati na detetov kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj, objašnjavaju istraživači.
Konvencionalni tretmani za depresiju i anksioznost u prvim nedeljama i mesecima nakon porođaja uglavnom uključuju lekove i savetovanje, koji su često povezani sa, respektivno, neželjenim efektima i lošim pridržavanjem, kao i nedostatkom blagovremenog pristupa i troškova.
Ranije objavljeno istraživanje sugeriše da je fizička aktivnost efikasan i pristupačan tretman za depresiju/anksioznost, uopšteno gledano, ali nije poznato da li može da smanji ozbiljnost „bebi bluesa“ u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja ili da smanji rizik od velika postporođajna depresija nekoliko meseci kasnije, kažu istraživači.
Da bi bacili dodatno svetlo na ovo i informisali o budućim smernicama, istraživači su tražili relevantne studije objavljene do januara 2024. koje su upoređivale različite intervencije, uključujući ništa, obrazovanje i standardnu negu sa vežbanjem za lečenje depresije i anksioznosti, 12 nedelja nakon i unutar prvih 12 meseci porođaja.
Ukupno, 35 jedinstvenih studija od inicijalnih 1.152 (26 randomizovanih kontrolisanih studija i devet nerandomizovanih intervencija), koje su uključivale 4.072 učesnika iz 14 zemalja, uključeno je u sistematski pregled.
Učestalost intervencija vežbanja kretala se od jednog do pet dana u nedelji, u trajanju od 15 do 90 minuta po sesiji. Oni su uključivali aerobne vežbe, trening snage, istezanje, jogu kao i kombinacije ovih.
Objedinjena analiza podataka rezultata studije pokazala je da su u poređenju sa bez vežbanja, intervencije samo za vežbanje bile povezane sa manje ozbiljnim simptomima depresije i anksioznosti nakon porođaja i skoro prepolovljenim izgledima (45%) za razvoj velike postporođajne depresije.
Početak intervencije pre isteka 12 nedelja nakon porođaja bio je povezan sa većim smanjenjem simptoma depresije nego kasnije.
I što je veći obim vežbanja, to je veće smanjenje težine simptoma depresije. Ali minimalni prag potreban za postizanje umerenog smanjenja težine simptoma bio je najmanje 80 sedmičnih minuta vežbanja umerenog intenziteta, najmanje četiri dana u nedelji.
Istraživači primećuju značajnu varijabilnost među alatima koji se koriste za procenu ishoda depresije i anksioznosti u uključenim studijama, kao i činjenicu da je većina njih sprovedena u zemljama sa visokim prihodima. Depresija i anksioznost se takođe mogu javiti zajedno, a nije jasno kako vežba utiče na ovu kombinaciju, dodaju oni.
Ali oni zaključuju: „Sve u svemu, vežbanje posle porođaja smanjilo je ozbiljnost simptoma depresije i anksioznosti i šanse za postporođajnu depresiju“, a početak u prva tri meseca nakon porođaja „ima potencijal da značajno poboljša mentalno zdravlje posle porođaja“.
Oni dodaju: „Ovi nalazi se mogu primeniti da podstaknu alternativne, bezbedne, pristupačne i jeftine opcije postporođajnog lečenja mentalnog zdravlja koje uključuju vežbanje i da integrišu vežbu u smernice zasnovane na dokazima za promovisanje zdravlja posle porođaja“.
