Pregledom 15-godišnjih podataka iz ispitivanja za smanjenje prenatalne astme vitamina D (VDAART) otkriveno je da suplementacija vitaminom D tokom trudnoće smanjuje stopu astme i piskanja kod dece u poređenju sa standardnim prenatalnim multivitaminima.
Novi pregledni rad istraživača Brigama i Ženske bolnice jača vezu između nivoa vitamina D tokom trudnoće i piskanje u detinjstvu i astme kod potomaka. Istraživači su objavili svoj pregledni rad u Časopisu za alergiju i kliničku imunologiju.
„Nedostatak vitamina D je veoma čest, posebno kod trudnica koje ne uzimaju suplemente“, rekao je prvi autor studije Skot T Vajs, pomoćnik direktora Čeningovog odeljenja za mrežnu medicinu u ženskoj bolnici Brigam i profesor na medicinskoj školi Harvard. „Na osnovu naših nalaza, preporučili bismo da sve trudnice uzmu u obzir dnevni unos od najmanje 4400 IU vitamina D3 tokom trudnoće, počevši od trenutka začeća.
Vitamin D je hranljiva materija iz izlaganja sunčevoj svetlosti, ishrane ili suplemenata. Obično se smatra neophodnim za zdravlje kostiju, ali takođe ima ulogu u autoimunim i drugim bolestima. Pregled povezuje nedostatak vitamina D sa dečjom astmom i piskanjem, glavnim uzrokom bolesti kod male dece. Oko 40% dece prijavljuje svakodnevno piskanje u trećoj godini. Do 6 godina, 20% ima dijagnozu astme.
Veza između dečje astme i vitamina D je sporna. Opservacione studije sugerišu da viši nivoi vitamina D tokom trudnoće mogu zaštititi od astme. Međutim, kliničko ispitivanje suplementacije vitaminom D u trudnoći, nazvano Ispitivanje smanjenja prenatalne astme vitamina D (VDAART), bilo je neubedljivo kada se uporedi grupa koja je uzimala suplemente sa grupom koja nije uzimala suplemente.
„Uopšteno govoreći, opservacione studije pokazuju efekat, ali klinička ispitivanja ne pokazuju jer se ispitivanja hranljivih materija veoma razlikuju od ispitivanja lekova“, rekao je Vajs. „U ispitivanju sa lekovima, upoređujete davanje leka sa nedavanjem leka. U ispitivanju sa hranljivim sastojcima, poredite više hranljivih materija sa manje, ali ta osnovna količina u kontrolnoj grupi je promenljiva.“
Razumevanje uloge hranljivih materija tokom trudnoće zahteva razmatranje doze hranljivih materija, vreme početka doziranja i osnovne nivoe u kontrolnoj grupi. Vajs je rekao da originalno VDAART ispitivanje i analiza i druge meta-analize suplemenata vitamina D tokom trudnoće to ne uzimaju u obzir.
Trudnice sa porodičnom istorijom alergije ili astme uključene u originalnu VDAART studiju između 10. i 18. nedelje trudnoće. Polovini žena je data doza od 4400 IU vitamina D pored 400 IU vitamina D u njihovom prenatalnom vitaminu. Druga polovina je uz prenatalne vitamine dobila placebo.
Nalazi VDAART u dobi od tri godine, objavljeni u JAMA-i 2016. godine, pokazali su smanjenje astme od 20% u grupi lečenoj, sa graničnim statističkim značajem. Rezultati su bili još manje značajni sa šest godina, objavljeni u NEJM-u 2020.
„Ali, kada smo stratificirali rezultate prema nivou vitamina D u kontrolnoj grupi, obe ove analize su postale značajne“, rekao je Veiss. „Kada se prilagodite osnovnim nivoima vitamina D, vidimo tačno efekat u opservacionim studijama – smanjenje astme i piskanja za 50%.
Veissova grupa je objavila reanalizu uzrasta od tri godine u PLoS One 2017. i podatke o uzrastu od šest godina u American Journal of Clinical Nutrition 2023. Najnoviji pregledni članak sumira ove studije, kao i genetske nalaze koji dodatno jačaju mogućnost uzročne veze između vitamina D i astme i predlaže nekoliko razmatranja za planiranje naknadne studije.
„Na osnovu uvida dobijenih od VDAART-a, preporučujemo da kliničko ispitivanje započne što je ranije moguće u trudnoći i da se doda 6000 IU vitamina D i traži veoma visok upis obojenih žena“, rekao je Vajs. „Takva ispitivanja bi mogla produbiti naše razumevanje potencijalnog uticaja vitamina D na ishod trudnoće i astmu u ranom životu.“