Prisustvo plastike u ljudskom telu sve je izraženije, a mikroskopski fragmenti sada se nalaze u različitim organima, uključujući placentu. Važno je razumeti potencijalne zdravstvene rizike koje ovi sitni delovi plastike mogu predstavljati.
Istraživači su sproveli studiju analizirajući efekte mikroplastike na mini replikama organa i kod miševa kako bi bolje razumeli potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje. Međutim, važno je napomenuti da koncentracije mikroplastike korišćene u ovim studijama možda ne odražavaju stvarnu izloženost ljudi u realnom svetu, s obzirom da su samo nekoliko studija sprovedene na ljudima.
U jednoj studiji sprovedenoj u Italiji u martu, otkriveni su komadići mikroplastike u masnim naslagama koje su hirurški uklonjene sa pacijenata koji su imali operaciju otvaranja začepljenih arterija. Rezultati ove studije praćeni su skoro tri godine nakon operacije. Uklanjanje masnih plakova sa arterija smanjuje rizik od budućih moždanih udara.
Tim istraživača predvođen Raffaele Marfella, medicinskim istraživačem sa Univerziteta Kampanije u Napulju, pratio je 257 pacijenata tokom 34 meseca. Rezultati su pokazali da je skoro 60% pacijenata imalo merne količine polietilena, dok je 12% imalo prisustvo polivinil hlorida u masnim naslagama.
Polivinil hlorid se koristi za proizvodnju različitih predmeta, uključujući vodovodne cevi, plastične boce i ambalažu, dok je polietilen najčešće korišćena plastika za proizvodnju plastičnih kesa, filmova i flaša.
Studije sprovedene u laboratorijskim uslovima ukazuju da mikroplastika može izazvati upalu i oksidativni stres u srčanim ćelijama, poremetiti njihovu funkciju, izmeniti rad srca i ostaviti ožiljke na srcu, kao što je primećeno kod miševa.
Nedavna studija je pokazala da pacijenti sa mikroplastikom u plakovima imaju 4,5 puta veću verovatnoću za moždani udar, nefatalni srčani udar ili smrt nakon 34 meseca u poređenju sa pacijentima bez prisustva mikroplastike u plakovima.
Metode kao što je piroliza-gasna hromatografija-masena spektrometrija korišćene su za merenje količine mikroplastike, uključujući i nanoplastiku, dok je prisustvo plastike potvrđeno analizom stabilnih izotopa.
Mikroplastika je bila vidljiva pod mikroskopima u obliku plastičnih fragmenata sa nazubljenim ivicama unutar imunih ćelija i masnih plakova. Istraživanjem tkiva, pronađeni su viši nivoi inflamatornih markera kod pacijenata sa mikroplastikom u plakovima.
Važno je napomenuti da, iako ova studija ukazuje na povezanost između mikroplastike i srčanih problema, ona ne može nedvosmisleno potvrditi uzročno-posledičnu vezu. Osim mikroplastike, postoji niz drugih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha.
Proizvodnja plastike u poslednjih nekoliko decenija znatno je porasla, a samo mali deo plastike se reciklira. Ipak, stope kardiovaskularnih bolesti opadaju u određenim delovima sveta, što zahteva dodatna istraživanja kako bi se bolje razumela veza između ova dva fenomena.
Studija je objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine, a verzija ovog članka je originalno objavljena u martu 2024.
