Plastika je veoma složen materijal koji može da sadrži mnogo različitih hemikalija, od kojih neke mogu biti štetne. Ovo važi i za plastičnu ambalažu za hranu.
„Pronašli smo čak 9.936 različitih hemikalija u jednom plastičnom proizvodu koji se koristi kao ambalaža za hranu“, rekao je Martin Vagner, profesor na Odseku za biologiju NTNU.
Vagner već nekoliko godina radi sa hemikalijama u plastičnim proizvodima. On je deo istraživačke grupe na NTNU koja je sada objavila svoje nalaze u dva članka u časopisu Nauka o životnoj sredini i tehnologija. Dr. kandidati Molli McPartland i Sarah Stevens sa NTNU su vodeći autori obe studije.
U jednoj studiji, istraživači su pogledali 36 različitih plastičnih proizvoda koji se koriste za pakovanje hrane. Ovi proizvodi su došli iz pet zemalja; Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Južne Koreje, Nemačke i Norveške.
„U većini ovih plastičnih proizvoda pronašli smo hemikalije koje mogu uticati na lučenje hormona i metabolizam“, rekao je Vagner.
Ove funkcije su apsolutno vitalne. Hormoni su glasnici tela. Izlučuju se iz različitih žlezda i omogućavaju različitim organima da međusobno komuniciraju. Metabolizam je zbir različitih procesa koji omogućavaju telu da koristi hranljive materije kako bi obezbedilo telu energiju i supstance koje su mu potrebne za funkcionisanje.
U drugoj studiji, istraživači su pogledali različite kombinacije plastičnih hemikalija da bi videli mogući efekat koji imaju na receptore spojene sa G-proteinom. Ovi receptori igraju važnu ulogu u prenosu signala u telu.
„Identifikovali smo 11 hemijskih kombinacija iz plastičnih proizvoda koje utiču na ove receptore signala“, kaže vanredni profesor Vagner.
Istraživači su pronašli nove načine na koje ove hemijske mešavine mogu uticati na prenos signala u telu.
„Ova i prethodna otkrića pokazuju da nas plastika izlaže toksičnim hemikalijama. Oni podržavaju teoriju da moramo redizajnirati plastiku kako bismo je učinili bezbednijom“, rekao je Vagner.
Ranije je bilo neizvesno da li se hemikalije mogu ispustiti u životnu sredinu u normalnim uslovima ili ostaju vezane u plastici. Međutim, pre nekoliko godina, druga istraživačka grupa je dokazala da većina plastičnih proizvoda ispire hemikalije kada se potopi u vodu.
Vagner je takođe bio deo ove istraživačke grupe. Tokom studije pronašli su hemikalije koje mogu uticati na plodnost kod ljudi.
Pošto plastika sadrži toliko različitih hemikalija, istraživači još uvek mogu da identifikuju samo nekoliko njih odjednom. To znači da još uvek znamo vrlo malo o efektima koje većina ovih hemikalija ima.
