U ovoj sezoni sa kratkim danima i dugim zimskim noćima, mnogi ljudi se suočavaju sa osećajem nesposobnosti. Osobe koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja, oblika depresije koji je povezan sa cirkadijalnim ritmovima koji regulišu naše cikluse spavanja, dobro znaju ove izazove. Sofija Akselrod, istraživač-saradnik u Laboratoriji za genetiku na Univerzitetu Rokfeler pod vođstvom nobelovca Majkla D. Janga, detaljno objašnjava funkcionalnost našeg cirkadijalnog sistema i njegov širok spektar uticaja.
Naš cirkadijalni sistem je zapravo genetski programiran mehanizam: specijalizovani fotoreceptori na zadnjem delu naših očiju evoluirali su da reaguju na određeni spektar dnevne svetlosti. Ovaj signal se prenosi na gene sata u našem mozgu, koji zatim proizvode proteine u ritmu od 24 sata. Gotovo svaka ćelija u našem telu poseduje skup gena sata, koji su sinhronizovani sa glavnim satom u mozgu. Ovaj sistem funkcioniše kao orkestar mobilnih satova, usklađenih svakog jutra svetlošću. Značaj ovog mehanizma je ogroman – procenjuje se da je 50 do 80% gena u svim našim ćelijama pod uticajem cirkadijalne kontrole, što rezultira 24-časovnim oscilacijama koje utiču na različite aspekte naše fiziologije, od zdravlja do bolesti.
Poremećaj u funkcionisanju ovih cirkadijalnih satova ne dovodi samo do problema sa spavanjem, već može uzrokovati ozbiljne zdravstvene komplikacije poput srčanog udara, moždanog udara, gojaznosti, autoimunih oboljenja, povećane podložnosti infekcijama, demencije pa čak i raka. Nedavna istraživanja su pokazala da san, delimično regulisan cirkadijalnim ritmovima, kontroliše propustljivost krvno-moždane barijere, što može imati značajan uticaj ne samo na zdravstvena stanja već i na terapijske tretmane.
Naš imuni sistem je dobar primer kako telo koristi cirkadijalne ritmove da uspostavi red među različitim molekularnim funkcijama. Mnogi biohemijski procesi koji se odvijaju tokom dana moraju biti precizno sinhronizovani kako bi telo pravilno funkcionisalo. Na primer, određene faze našeg dnevnog ritma regulišu otpuštanje T ćelija u krv. Nedostatak adekvatne svetlosti može dovesti do disbalansa u imunom sistemu, smanjujući sposobnost tela da se bori protiv infekcija.
Ovo nije samo problem tokom zimskih meseci, već se dešava tokom cele godine zbog nedovoljne izloženosti sunčevoj svetlosti. Moderan način života često ograničava prirodnu izloženost sunčevim zracima, što može poremetiti cirkadijalne ritmove. Međutim, terapija jakom svetlošću može biti efikasan način za rešavanje ovog problema.
Važno je da kontrolisano okruženje svetlosti igra ključnu ulogu u očuvanju zdravih cirkadijalnih ritmova. Održavanje stabilnih cirkadijalnih obrazaca podrazumeva doslednost u svakodnevnoj rutini, uključujući ustajanje i odlazak na spavanje u isto vreme, izlaganje jutarnjem svetlu, kao i konzumiranje obroka u određenim intervalima.
Korist od očuvanja cirkadijalnih ritmova se ogleda u boljem zdravlju i većem osećaju blagostanja. Pravilno funkcionisanje cirkadijalnog sistema može imati pozitivan uticaj na sve aspekte života, od spavanja do imunološkog odgovora.
