Pre četiri godine, dok je pažnja usmerena na COVID-19, još jedan virus je počeo da kruži svetom. Velika epidemija novog soja ptičijeg gripa – zvanično nazvanog virus gripa A podtip H5N1 – od tada je ubio milione divljih ptica i zarazio živinu, mlečnu stoku, domaće mačke i mali broj ljudi.
U Sjedinjenim Državama četiri osobe su zaražene virusom. Poslednji potvrđeni slučaj, radnik mlekare u Mičigenu, bio je prvi koji je iskusio respiratorne simptome slične gripu. Za sada, savezni zdravstveni zvaničnici smatraju da je virus nizak rizik za javno zdravlje, dok su pokrenuli nove studije i nadgledali širenje virusa.
Ali šta tačno traže službenici javnog zdravlja? Po čemu se ovaj virus razlikuje od prethodnih epidemija H5N1? I kako uopšte ptičji grip može postati problem čovečanstva?
UV News je postavio ova pitanja i još mnogo toga stručnjacima Univerziteta u Vašingtonu Peteru Rabinovitzu, profesoru nauka o zaštiti životne sredine i zdravlja na radu i porodične medicine, i Julianne Meisner, docentu epidemiologije i globalnog zdravlja. Oni su direktor i zamenik direktora UV-ovog Centra za jedno zdravstveno istraživanje, koji proučava veze između zdravlja ljudi, životinja i našeg zajedničkog okruženja.
Peter Rabinovitz: Pre trideset godina, epidemije visoko patogene ptičje gripe bile su retke kod ptica. Počevši od 2003. godine, smrtonosni soj ptičjeg gripa H5N1 počeo je da se široko širi, ali je najviše uticao na domaću živinu. Sada je ovaj nedavni soj H5N1 koji kruži širom sveta u poslednje dve godine bez presedana u svojoj sposobnosti da utiče na sisare.
PR: Dok cirkulišu, virusi gripa neprestano menjaju deo svog genetskog materijala, dobijajući nove mutacije u procesu poznatom kao „genetski drift“. Ponekad kada su dva različita soja virusa prisutna u istom čoveku (ili životinji) domaćinu, oni mogu da se „rekombinuju“ da bi stvorili sasvim drugačiji soj.
PR: Zdravstveni zvaničnici traže dokaze o prenošenju sa sisara na sisare kod sisara koji nisu ljudi, kao i dokaze o prenošenju sa osobe na osobu, što bi moglo biti definitivno upozorenje o potencijalu H5N1 da postane epidemija.
Julianne Meisner: Lokacija simptoma može ponekad – iako ne uvek – da nam kaže nešto o prenošenju. Kada su simptomi ograničeni samo na oko, verovatno je da bi prenos zahtevao kontakt sa tkivima oko ili tečnostima iz oka, slično kao što se prenosi ružičasto oko (konjunktivitis).
Kada zdravstveni radnici vide respiratorne simptome, brinemo se o prenošenju putem kapljica ili aerosola. Pošto je disanje nešto što svako od nas treba da uradi, sve vreme, respiratorni prenos je neverovatno efikasan i teško ga je izbeći. Takođe, neki respiratorni simptomi, kao što je kašalj, mogu dalje pokretati čestice virusa, povećavajući efikasnost prenosa.
PR: Da, lekcije naučene iz COVID-19 u smislu brzog razvoja vakcina i efikasnosti kontrolnih mera kao što su maske omogućile bi nam da brzo reagujemo. Nažalost, svi su prilično umorni od slušanja o pandemijama, tako da bi izazov bio iskoristiti naučene korisne lekcije i pronaći način da se izbjegnu dezinformacije i reakcije javnosti na odgovor javnog zdravlja.
JM: Iako je COVID bio veoma podeljen na mnogo načina, on je takođe upoznao mnoge ljude sa javnim zdravljem: ljudi sada znaju kako da se kreću kroz kontrolne table na veb stranici zdravstvenog odeljenja, a mi imamo mišićno pamćenje u vezi sa socijalnom distancom, nošenjem maski, pranjem ruku itd. .
Osnovni principi epidemiologije kao što su karantin, izolacija, brzina prenosa, itd., sada su poznati široj javnosti. Ali postoji i dosta zamora, kao što Piter pominje, što može otežati sprovođenje kontramera javnog zdravlja ako postanu neophodne.
PR: Trebalo bi da podignemo svest o užasnom uticaju trenutne epidemije ptičijeg gripa na populacije divljih i domaćih životinja: milioni živine umiru zbog širenja infekcija, takođe stotine hiljada divljih ptica i sisara, uključujući morske sisare kao što su morski lavovi i zaptivke.
Ovakav događaj predstavlja pretnju po biodiverzitet i zdravlje ekosistema, za koji smo saznali da je izuzetno važan za zdravlje ljudi. Koncept „jednog zdravlja“ naglašava ove vitalne veze između zdravlja ljudi, drugih vrsta i naših zajedničkih ekosistema.
