Kod dece sa ambliopijom ili „lenjim okom“, jedno oko je slabije od drugog iz bilo kog od brojnih razloga. Možda se neće takođe fokusirati, može biti pogrešno postavljen zbog strabizma, ili njegov vid može biti opstruiran kataraktom ili opuštenim kapkom. Kao rezultat toga, mozak počinje da favorizuje unos od jačeg oka, zbog čega slabije oko gubi vid.
Ako se ambliopija otkrije dovoljno rano, stavljanje flastera na dominantno oko uči mozak da obrati pažnju na slabije oko, jačajući njegov vid. Nažalost, ova strategija najbolje funkcioniše do otprilike 5 ili 6 godina. Nakon toga, „kritični period“ kada mozak može da ponovo poveže svoja vizuelna kola počinje da se zatvara, a gubitak vida je teško preokrenuti.
Ali ispostavilo se da određeni lekovi mogu ponovo otvoriti ovaj kritični period. Godine 2010. neuronaučnik Takao Hensch, Ph.D., u F.M. Kirbi Neurobiologi Center u Bostonskoj dečjoj bolnici, izvestio je u časopisu Science da su lekovi poput donepezila (Aricept), leka koji se koristi za Alchajmerovu bolest, preokrenuli ambliopiju na modelu miša mnogo nakon što je vizuelno kritični period završen.
To je inspirisalo malo otvoreno kliničko ispitivanje donepezila u Bostonskoj dečjoj bolnici koje budi nadu u vraćanje barem nekog izgubljenog vida kod starije dece — pa čak i odraslih — sa ambliopijom. Iako su poboljšanja vida bila skromna i nisu univerzalna, bila su stabilna i mogla su otvoriti put većim, placebom kontrolisanim ispitivanjima, potencijalno isprobavajući različite lekove i istovremenu vizuelnu stimulaciju.
„Ova studija je bila dokaz koncepta da se plastičnost mozga može ponovo zapaliti“, kaže Hensch. Rezultati ispitivanja objavljeni su u Scientific Reports. „Nadamo se da će inspirisati veće, placebo kontrolisano ispitivanje.“
David Hunter, MD, Ph.D., šef oftalmologije u Boston Children’s, saznao je za Henšove nalaze o kritičnim periodima pre više od jedne decenije i bio je zaintrigiran. „Takao je došao da se sastane sa mnom, rekavši: ‘Imam ove rezultate u laboratoriji i želim da ih donesem ljudima’“, priča on. „Nije često da imate tu priliku.“
Pošto je donepezil, koji povećava nivoe acetilholina, već bio propisan za poboljšanje kognicije, Hanter je zaključio da neće biti teško započeti kliničko ispitivanje. On je angažovao oftalmologa Carolin Vu, MD, da ga dizajnira i vodi, uz podršku Bostonskog dečjeg translacionog istraživačkog programa.
„Uspeli smo da pređemo direktno sa miševa na ljude bez potrebe da prolazimo kroz godine, ako ne i decenije, pripreme“, kaže Hanter.
Uprkos tome, proces je trajao duže nego što su Vu i Hunter očekivali. I dalje su morali da dobiju dozvolu FDA da koriste donepezil za novu indikaciju, a zatim su morali da rade sa apotekom da naprave prilagođene pilule sa polovinom doze donepezila koja se koristi za Alchajmerovu bolest.
Regrutovanje dovoljno starijih učesnika takođe je zahtevalo vreme jer većina pacijenata starijih od 12 godina više ne posećuje kliniku zbog ambliopije. „Pacijenti koji ispunjavaju uslove bili su veoma zainteresovani, a usklađenost je bila izuzetna, što je važno u kliničkim istraživanjima“, izveštava Vu.
Oni su na kraju uključili 16 učesnika u proseku od 16 godina starosti, u rasponu od devet do 37 godina. Svi su u prošlosti bili lečeni krpljenjem oka i prekinuli su lečenje zbog daljeg poboljšanja vida.
Pre nego što su primila donepezil, deca mlađa od 18 godina su krpila svoje slabo oko četiri nedelje, najmanje dva sata dnevno. (Odrasli su bili pošteđeni ovog uslova kako bi ih podstakli da se upišu.) Nakon ovog perioda uvođenja, deca su uzimala 2,5 mg donepezila dnevno dok su nastavljali da se zakrpe, dok su odrasli uzimali 5 mg. Ako se za četiri nedelje vid nije poboljšao za najmanje jednu liniju (ili pet slova) na očnom grafikonu, doza je povećana. Doze su ograničene na 7,5 mg za decu i 10 mg za odrasle.
Posle 12 nedelja tretmana, učesnici su mogli da pročitaju, u proseku, 1,2 više reda u očnom grafikonu nego kada su počeli. Dok neki nisu odgovorili, četiri od 16 imali su poboljšanja od dva reda ili više. Vizuelna poboljšanja su ostala deset nedelja nakon prestanka uzimanja donepezila, i kod dece i kod odraslih.
„Dobra vest je da je došlo do povećanja oštrine vida za neke pacijente, nijedan nije imao značajne neželjene efekte, a poboljšanja su se zadržala čak i nakon prekida lečenja“, kaže Vu.
Hunter i Vu istražuju različite opcije za sprovođenje većeg suđenja. Jedna od mogućnosti je rad sa drugim velikim studijskim centrima širom zemlje koji leče ambliopiju.
Ispitivanje većeg obima bi moglo da istraži druge doze ili formulacije donepezila, druge lekove koji ponovo otvaraju vizuelnu plastičnost, ili kombinaciju lečenja lekovima i intervencija poput video igrica koje takođe podižu nivoe acetilholina. Nada bi bila da se postigne veća, klinički značajnija poboljšanja – recimo, četiri do pet linija na očnom grafikonu.
„Ovo je bazni pogodak, a ne houmran“, kaže Hanter, „ali smo uzbuđeni što smo napredovali.“
