Medicinske pijavice (Hirudo medicinalis) ponovo su postale deo medicinskog istraživanja i primene, a 2024. godine 40 beba pijavica rođeno je u londonskom zoološkom vrtu, što predstavlja značajan korak u zaštiti ove ugrožene vrste. Nekada široko rasprostranjene u Velikoj Britaniji, medicinske pijavice su sada postale retke zbog gubitka staništa i prekomernog sakupljanja za medicinske svrhe. Iako je njihova upotreba u lečenju prošla kroz turbulentne periode u istoriji, pijavice su ponovo prepoznate kao izuzetno korisne u savremenoj medicini, naročito u plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji.
U 19. veku, medicinske pijavice su bile popularne za lečenje svih vrsta bolesti, od raka do mentalnih smetnji, koristeći njihovu sposobnost da uzimaju krv. Ipak, kako su medicinski tretmani napredovali, upotreba pijavica je smanjena, a najpre su nestale iz prakse početkom 20. veka. Međutim, od 1960-ih, pijavice su se ponovo vratile u medicinu kroz hirudoterapiju, gde su se pokazale izuzetno korisnim za poboljšanje protoka krvi, naročito kod operacija rekonstrukcije tkiva i transplantacija.
Pijavice se koriste u rekonstruktivnoj hirurgiji kada krv stagnira u venama, što može izazvati smrt tkiva. U takvim slučajevima, pijavica svojim ugrizom omogućava protok krvi i sprečava zgrušavanje, čime se smanjuje rizik od komplikacija. Pljuvačka pijavica, koja sadrži antikoagulanse, takođe pomaže u održavanju krvotoka i zaštiti od infekcija, što dodatno pojačava njen značaj u medicinskoj praksi.
Zoolozi i istraživači sada rade na očuvanju ove vrste, jer je njena populacija u divljini smanjena, a britanski zoološki vrtovi kao što je onaj u Londonu igraju ključnu ulogu u uzgoju pijavica i njihovom vraćanju u prirodu. Pijavice su postale simbol nade za fragmentirane divlje populacije, a njihov uzgoj u zatočeništvu pruža priliku da se stabilizuje njihova brojnost i poveća biološka raznovrsnost.
Iako pijavice još uvek izazivaju određenu nelagodnost i strah kod ljudi (posebno zbog medijskog predstavljanja kao „krvopija“), one nisu opasne za ljude, a većina od 600 poznatih vrsta pijavica širom sveta ne sisa ljudsku krv. Medicinske pijavice, koje žive u specifičnim staništima poput močvara i bazena, imaju specijalizovane senzorne strukture koje im pomažu da detektuju kretanje i svetlost, kao i pet pari očiju na glavi.
Za one koji su skeptični, bitno je podsetiti se da pijavice, kao i mnoge druge vrste, imaju svoje ekološke i medicinske vrednosti, koje prema novim istraživanjima mogu doprineti zdravlju ljudi. S obzirom na sve koristi koje donose u modernoj medicini, pijavice bi mogle imati ključnu ulogu u budućnosti lečenja, posebno u plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji.
