Od njihovog pronalaska 1950-ih godina razvijeno je, prema procenama, više od 10.000 različitih supstanci iz kategorije per i polifluorovanih alkil jedinjenja (PFAS).
Zbog svojih svojstava odbijanja vode, masti i prljavštine, koriste se u hiljadama proizvoda kao što su kozmetika i konac za zube, ali i u premazima za posude i peni za gašenje požara. Pored osnovne hemijske strukture, PFAS imaju još jednu zajedničku stvar: oni su skoro nerazgradivi. Naročito preko podzemnih voda koje ulaze u ljudski lanac ishrane.
Nalazi istraživača iz Bona su najnoviji doprinos trenutnoj debati o efektu PFAS-a na zdravlje ljudi.
„Vidimo jasne znake štetnog uticaja PFAS na zdravlje. I otkrili smo da su pri istoj koncentraciji PFAS u krvi negativni efekti izraženiji kod mlađih nego kod starijih“, kaže prof. dr Monik Breteler, direktor Populacione zdravstvene nauke u DZNE. Rezultati trenutne studije takođe sugerišu da su čak i relativno niske koncentracije PFAS u krvi povezane sa nepovoljnim profilima lipida u krvi.
„Naši podaci pokazuju statistički značajnu korelaciju između PFAS u krvi i štetnih lipida u krvi koji su povezani sa kardiovaskularnim rizikom. Što je viši nivo PFAS, to je veća koncentracija ovih lipida. Striktno uzeto, ovo još nije dokaz da hemikalije PFAS izazivaju nepovoljan uticaj na krv. lipidne profile.“
„Međutim, bliska korelacija podržava ovu sumnju. To je snažan argument za strožiju regulaciju PFAS-a u cilju zaštite zdravlja“, kaže istraživač iz Bona.
Zapanjujuće, PFAS se mogao otkriti u krvi skoro svih ispitanika. Što znači da ne možete pobeći od ovih hemikalija. „Čak i ako ne vidimo neposrednu zdravstvenu pretnju za učesnike studije koje smo pregledali, situacija je i dalje zabrinjavajuća. Dugoročno, povećani rizik može imati negativan uticaj na srce i kardiovaskularni sistem“, kaže Breteler. .
Uzorci krvi iz Bona i Holandije
Trenutna studija je zasnovana na DZNE-ovoj „Rajnlandskoj studiji“ – zdravstvenoj studiji zasnovanoj na populaciji u urbanoj oblasti Bona – i takozvanoj NEO studiji iz Holandije („Studija o holandskoj epidemiologiji gojaznosti“). U tom okviru, istraživači iz DZNE-a su sarađivali sa stručnjacima Medicinskog centra Univerziteta u Lajdenu u Holandiji.
U analize su uključeni uzorci krvi od ukupno više od 2.500 žena i muškaraca starosti između 30 i 89 godina. Za to je korišćena najsavremenija tehnologija. „Tehnologija za analizu uzoraka krvi sa tačnošću koja je potrebna za naše istraživanje postala je dostupna tek poslednjih godina“, kaže naučnik DZNE Elvire Landstra. Ona je prvi autor aktuelne publikacije zajedno sa koleginicom iz Lajdena.
Uzorci krvi su detaljno analizirani pomoću sofisticirane metode poznate kao masena spektrometrija. U svojoj analizi, istraživači su se fokusirali na tri najrasprostranjenija tipa PFASaPFOA, PFOS i PFHkSai takođe su odredili koncentraciju 224 lipida u krvi, metabolita i aminokiselina.
„Sa ovim ‘neciljanim pristupom’namerno širokim pristupom bez unapred zamišljenog cilja – uspeli smo da dokažemo vezu između koncentracije PFAS i problematičnog profila masnih supstanci, takozvanih lipida. To uključuje dobro poznate holesterola i raznih drugih lipida u krvi za koje se zna da su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti“, kaže Landstra. Nisu nađene značajne razlike između uzoraka iz Bona i Lajderdorpa.
„Naša studija je najdetaljnija o ovoj temi do sada i ona sa najvećom bazom podataka. Prethodne studije su već sugerisale korelaciju između PFAS i nezdravih lipida u krvi, ali ova veza nikada nije bila tako jasna kao u našoj studiji.“
Buduće studije bi se mogle fokusirati na određene oblasti tela, sugerišu istraživači iz Bona. „Pogledali smo nivoe u krvi. U sledećem koraku, imalo bi smisla istražiti pojavu PFAS u pojedinačnim organima“, kaže Breteler.
Studija je objavljena u časopisu Izloženost i zdravlje.
