Prema nedavno završenoj doktorskoj tezi, pevanje može unaprediti razvoj slušnog korteksa kod nedonoščadi. Pevanje takođe može podržati dobrobit majke, kao i odnos između majke i bebe.
Doktorska teza muzičkog terapeuta Kaisamari Kostilainena iz oblasti psihologije bila je deo longitudinalne studije kengura koji peva. Kostilainen je specijalizovan za muzikoterapiju u intenzivnoj nezi novorođenčadi.
U studiji, deo roditelja koji su učestvovali pripadao je interventnoj grupi gde ih je muzikoterapeut motivisao i podržao na početku studije da pevaju ili pevaju tokom nege kengura do datuma porođaja. U međuvremenu, kontrolna grupa roditelja pružala je kenguru negu u skladu sa uputstvima datim na odeljenju, bez podsticanja muzikoterapeuta da peva.
„Pevanje tokom nege kengura pomoglo je majkama da se opuste i uspostave bližu vezu sa svojim bebama, dok je u isto vreme pevanje promovisalo razvoj mozga beba“, kaže Kostilainen.
U studiji, merenja elektroencefalograma su korišćena za mapiranje uticaja pevanja na sposobnost prevremeno rođene dece da razlikuju manje promene u govoru. Ova sposobnost je važna za normalan razvoj jezika. Anksioznost majke je merena anketom. Pored toga, majke su opisale kako se osećalo pevanje njihovim bebama i kako misle da to utiče na bebe i njih same.
Bebe u interventnoj grupi imale su veće reakcije mozga na promene zvuka govora nego bebe u kontrolnoj grupi. Što je više dana u kojima su roditelji pevali svojim bebama, to je njihov mozak veći odziv.
„Drugim rečima, čini se da razvoj slušnog sistema ima koristi od ponavljanja. Efekti pevanja kod nedonoščadi su već bili očigledni do datuma porođaja“, kaže Kostilainen.
U interventnoj grupi primećeno je statistički značajno smanjenje anksioznosti kod majki u poređenju sa majkama u kontrolnoj grupi koje nisu pevale.
„Majke u interventnoj grupi su smatrale da pevanje opušta njihove bebe i njih same, podiže njihovo raspoloženje i pozitivno utiče na njihovo blagostanje. Smatraju da pevanje takođe promoviše interakciju i emocionalnu vezu. Nakon studije, sve majke koje su dobile podršku muzikoterapeut je nastavio da peva u njihovom svakodnevnom životu“.
Slušno okruženje jedinice intenzivne nege može izazvati fiziološki stres kod nedonoščadi. Istraživači veruju da to takođe može uticati na kasniji razvoj dece.
„Treba obratiti pažnju na slušno okruženje bolnice smanjenjem stresnih stimulusa i povećanjem stimulusa koji podržavaju razvoj, kao što su roditeljski govor i pevanje“, kaže Kostilainen.
Svake godine oko 6% dece rođene u Finskoj rađa se prevremeno. Na osnovu svoje doktorske teze i druge literature, Kostilainen je kreirala vodič koji motiviše i podstiče roditelje nedonoščadi da koriste svoj glas nakon rođenja.
Prema Kostilainenu, pružanje rane podrške i informisanja roditeljima tokom nege na odeljenju je opravdano i važno.
„Prerano rođenje povećava rizik od problema povezanih sa kasnijim razvojem odojčadi, kao što je razvoj jezika. Takođe predisponira roditelje na depresiju i anksioznost, što može uticati na kvalitet interakcije između bebe i roditelja. Pevanje je lak način da sve porodice podrže razvoj nedonoščadi, blagostanje i interakciju roditelja, i mogao bi se namerno učiniti delom brige usmerene na porodicu.“
Kaisamari Kostilainen, mr (Muzikoterapija), odbranila je doktorsku tezu pod nazivom „Uticaj roditeljskog pevanja na obradu zvuka nervnog govora kod nedonoščadi, dobrobit majke i rani odnos posle prevremenog porođaja — implikacije na praksu u neonatalnoj nezi“, 19. juna 2023. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Helsinkiju. Teza je dostupna i u elektronskoj formi preko Helda repozitorija .
