Ljudi u riziku treba da se testiraju na atrijalnu fibrilaciju svaki put kada prisustvuju zdravstvenom pregledu, prema rezultatima projekta AFFECT-EU, koji danas održava svoj završni događaj u Briselu, Belgija. Pacijente sa visokim rizikom od poremećaja, kao što su oni sa srčanom insuficijencijom ili prethodnim moždanim udarom, treba pozvati na skrining test.
Naučna koordinatorka profesorka Renate Schnabel iz Univerzitetske bolnice Hamburg-Ependorf, Nemačka, rekla je: „Skrining atrijalne fibrilacije može da identifikuje nedijagnostikovanu atrijalnu fibrilaciju tako da se stanje može upravljati u skladu sa smernicama, uključujući početak terapije antikoagulansima za sprečavanje moždanog udara. AFFECT-EU ima AFFECT-EU. zaključili da oportunistički skrining, gde se rizične grupe proveravaju kada kontaktiraju zdravstveni sistem, plus ciljanje na pacijente sa posebnim rizikom, može biti produktivan i isplativ način za sprovođenje skrininga širom Evrope.“
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma u svetu. Očekuje se da će se broj odraslih starijih od 55 godina i više koji žive sa ovim stanjem u Evropskoj uniji više nego udvostručiti sa 8,8 miliona u 2010. na 17,9 miliona do 2060. godine. Ljudi sa atrijalnom fibrilacijom imaju do pet puta veću verovatnoću da dobiju moždani udar nego njihovi zdravi vršnjaci. Poremećaj često nema simptome i ostaje nedijagnostikovan sve dok ne dođe do moždanog udara.
Četvorogodišnji projekat okupio je zdravstvene radnike, predstavnike pacijenata, platiše i industriju u konzorcijum od 26 partnera, uključujući Evropsko kardiološko društvo (ESC), da definišu izvodljivu strategiju skrininga atrijalne fibrilacije za zdravstvene sisteme širom Evrope, sa krajnjim ciljem sprečavanja narednih moždanih udara i prerane smrti.
Konzorcijum je identifikovao sposobnost skrininga atrijalne fibrilacije da smanji moždane udare u savremenoj meta-analizi od 35.836 učesnika. Dalja studija konzorcijuma u 11 evropskih zemalja pokazala je da ne postoje nacionalni programi skrininga, a većina atrijalne fibrilacije je otkrivena kod pacijenata sa simptomima. Ali u anketi koju je grupa sprovela u 18 evropskih zemalja, lekari opšte prakse su rekli da je skrining za atrijalnu fibrilaciju skoro jednako važan kao i skrining za uobičajene karcinome.
Naknadna analiza članova projekta pokazala je da skrining dovodi do uštede troškova povezanih sa moždanim udarom bez obzira na metodu (npr. oportunističku ili ciljanu). Članovi projekta su zatim razvili kalkulator analize uticaja na budžet koji zdravstveni regulatori i obveznici mogu da koriste za procenu finansijskog uticaja sprovođenja programa skrininga tokom petogodišnjeg perioda.
Što se tiče toga ko je pod povećanim rizikom od atrijalne fibrilacije ili moždanog udara i zbog toga treba da bude pregledan, studije članova konzorcijuma su identifikovale da su sledeći faktori rizika: povećanje starosti, gojaznost, visok krvni pritisak i visoki nivoi N-terminalnih pro-B- tip natriuretičkog peptida (NT-proBNP), koji se obično testira za dijagnostikovanje srčane insuficijencije.
Menadžer projekta Daniel Engler iz Univerzitetske bolnice Hamburg-Ependorf, Nemačka, rekao je: „Ljudi sa atrijalnom fibrilacijom imaju veću verovatnoću da budu ozbiljno onesposobljeni ili umru od moždanog udara ili srčane insuficijencije nego oni bez atrijalne fibrilacije, što prevenciju čini imperativom za smanjenje morbiditeta i održavaju visok kvalitet života“.
„AFFECT-EU je otvorio put dobro sprovedenim programima skrininga atrijalne fibrilacije kako bi se povećao broj novih dijagnoza, što je dovelo do nege u skladu sa smernicama, čime se smanjuje rizik od moždanog udara i opterećenje bolesti atrijalne fibrilacije.
