Sezona praznika donosi sa sobom radost, slavlje i uživanje u hrani, ali isto tako može biti i period emocionalnog stresa za mnoge ljude. Stres koji doživljavamo tokom praznika može uticati na naše prehrambene navike, često rezultirajući tzv. emocionalnim ili stresnim prejedanjem.
Naš organizam reaguje na stres kompleksnom mrežom signala u telu i mozgu. Odgovor na stres, bilo da je suptilan ili izaziva borbu ili beg, ključan je deo našeg svakodnevnog života. Naši hormoni, poput kortizola i insulina, se povećavaju kao odgovor na stres, što dovodi do povećane potrebe za energijom i često rezultira prejedanjem kao načinom zadovoljavanja te potrebe.
Stresna ishrana može uključivati različite obrasce ponašanja poput prejedanja, ispaše, noćnog jedenja, brzog unosa hrane ili jedenja i nakon što osetimo sitost. Ova vrsta ishrane često obuhvata i konzumiranje hrane koju inače ne bismo odabrali, poput ultra-prerađene hrane koja može aktivirati centar za nagrađivanje u mozgu kao mehanizam ublažavanja stresa.
Kratkoročna stresna ishrana, kao što je slučaj tokom praznika, može rezultirati simptomima poput refluksa kiseline i lošeg sna, naročito kada se kombinuje sa konzumacijom alkohola. Dugoročno, stresna ishrana može dovesti do povećanja telesne težine i rizika od različitih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti.
Izbor hrane takođe igra važnu ulogu u našem odgovoru na stres. Dok hrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i šećerom može dovesti do naglog porasta pa zatim pada nivoa šećera u krvi, hrana bogata nezdravim mastima može izazvati upalne reakcije u organizmu, što može uticati na naše raspoloženje i nivo anksioznosti.
Hrana koja može poboljšati naš mentalni i fizički odgovor na stres uključuje omega-3 masne kiseline, magnezijum i vitamine B. Omega-3 masne kiseline, prisutne u ribi i lanenom semenu, smanjuju upalu i podržavaju zdravlje mozga. Magnezijum, koji se nalazi u lisnatom zelenilu i orašastim plodovima, pomaže u regulisanju nivoa kortizola i odgovora organizma na stres. Vitamini B, prisutni u integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama, doprinose održavanju zdravog nervnog sistema i poboljšavaju raspoloženje i kognitivne funkcije.
Uživanje u prazničnoj hrani može biti deo zabave, ali važno je imati na umu nekoliko saveta kako bismo izbegli stresnu ishranu tokom ovog perioda. Preporuke uključuju usporavanje tempa uzimanja hrane, praćenje vremena obroka, održavanje drugih zdravih navika poput spavanja i vežbanja, adekvatno hidriranje i izbegavanje preteranog ograničavanja hrane pre ili posle prazničnih obroka.
U situacijama kada se suočavamo sa stresom, promena načina razmišljanja, ljubaznost prema sebi i drugima te angažovanje u prijatnim aktivnostima mogu pomoći da se smanji stres i poboljša opšte blagostanje. Važno je imati na umu da dugotrajna stresna ishrana može imati negativne posledice na mentalno zdravlje, te je važno uspostaviti balans u ishrani kako bismo sačuvali svoje zdravlje.
