Postoje osnovni resursi potrebni svakoj bebi za najbolju moguću šansu da se razvije kao zdrav čovek koji dobro funkcioniše.
Počnite sa dobrom ishranom, majčinim mlekom ako je moguće. Toj bebi će biti potrebna stimulacija, mnogo gledanja, recipročne interakcije, izlaganje jeziku i zanimljivi stimulansi. Ako je ikako moguće, trebalo bi da živite na mestu gde ne morate stalno da gledate preko ramena u strahu dok gugutate na bebu. Na kraju, morate pomoći bebi da nauči kako da se reguliše, uključujući razvoj redovnih cirkadijalnih ritmova i sna.
Ukratko, fokusirajte se na „Thrive 5“, pet uslova kako biste osigurali da beba u prvoj godini života ima ono što im je potrebno za zdrav razvoj. Ti uslovi uključuju stimulaciju životne sredine, ishranu, bezbednost u okruženju, pozitivnu negu i redovne cirkadijalne ritmove i san.
To je jednostavan koncept, a ipak, još uvek nije dobio prioritet iz mnogo razloga, uključujući i činjenicu da istraživači nisu pružili empirijske podatke koji bi podržali da Thrive 5 bude prioritet javnog zdravlja.
Istraživači sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu smatraju da je vreme da se to promeni. U novom istraživanju objavljenom u JAMA Pediatrics, Deanna Barch i Joan Lubi tvrde da je „faktor napredovanja“ ključni element zdravog ljudskog mozga, ponašanja i kognitivnog razvoja.
„Kada imaju pristup ovim osnovnim podrškama, čak i kada se suoče sa nepovoljnim okruženjem, to poboljšava njihov razvoj mozga, kogniciju (mere koeficijenta inteligencije) i socijalno-emocionalni razvoj“, rekao je Lubi, MD, Samuel i Mae S. Ludvig sa univerziteta; Profesor dečje psihijatrije na Medicinskom fakultetu.
Bilo je mnogo studija koje promovišu prednosti pojedinačnih faktora napredovanja, kao što je podsticanje dojenja da bi se olakšao rast uopšte, ali ova nova studija razmatra nekoliko ključnih faktora za koje se zna da utiču na razvoj mozga i pokazuje njihov odnos sa ishodima u dobi od 3 godine.
„Novina je da ih sve spojite i da o njima razmišljate kao o sazvežđu stvari koje su neophodne i važne da bi dete moglo da napreduje“, rekao je dr Barč, prodekan za istraživanje, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu.
Studija je deo tekućeg istraživanja VashU-a o tome kako psihološki i društveni faktori u ranom razvoju utiču na biološke procese i menjaju mozak. I to je deo promene u razmišljanju u oblasti razvoja dece jer su naučnici naučili da veliki deo našeg zdravlja nije samo genetski predodređen, već je pod snažnim uticajem psihosocijalnog okruženja. Ljudski mozak još uvek prolazi kroz brzi razvoj po rođenju, a istraživači pokušavaju da razumeju faktore životne sredine koji oblikuju ovaj razvoj.
Studija na 232 novorođenčadi i njihovih majki posmatrala je pozitivne faktore u okruženju u fetalnom periodu i prvoj godini života koji poboljšavaju razvoj mozga, minimiziraju negativna ponašanja i povećavaju kognitivne ishode. Učesnici su procenjeni na osnovu indeksa socijalne ugroženosti počevši od utero, a takođe su izračunati rezultati T-faktora u ranom životu. Kako su se bebe približavale 3. godini, ponovo su procenjivane u pogledu socijalnog, emocionalnog i kognitivnog razvoja, uz korišćenje magnetne rezonance za skeniranje strukture mozga.
Rezultati su bili jasni da je T-faktor moćan: čak i bebe koje dolaze iz nepovoljnih uslova i pozadine sa nedovoljno resursa mogu imati zdrav razvoj ako dobiju svoj Thrive 5.
Istraživači primećuju da kreatori politike i pedijatrijski pružaoci primarne zdravstvene zaštite treba da budu informisani o važnosti fokusiranja na elemente T-faktora io tome kako oni mogu dovesti do mnogih prednosti u nastavku i za dete i za društvo.
Svakome se može činiti očiglednim da je bebi potrebna briga, san, hrana, stimulacija i sigurnost, ali „niko se nije posebno fokusirao ili dao prioritet važnosti ovoga tokom fetalnog razvoja i u prvoj godini života kako bi poboljšao kritične razvojne ishode“, Lubi rekao.
„Faktor napredovanja pruža čvrstu osnovu za zdrav razvoj. U primarnoj zaštiti je nedovoljno cenjeno koliko je mozak savitljiv da ga iskusi“, dodao je Lubi.
Barč je rekao da će sledeći korak biti postavljanje intervencija za testiranje u randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima. Još jedna prednost T-faktora je što je veoma izvodljivo za deljenje i promovisanje u širokoj populaciji.
Intervencije bi verovatno bile u obliku višestrukih Zoom sesija sa roditeljima kako bi ih obrazovali i obučili kako da na najbolji način obezbede svaki faktor napredovanja. Ali to bi bio samo početak, jer su roditeljima potrebni resursi koji će im pomoći da obezbede faktore napredovanja.
Iako T-faktor može pomoći deci da prevaziđu nepovoljne uslove, Barch je naglasio potrebu za razumevanjem koliko teški uslovi mogu biti za novog roditelja.
„Ako nikada niste patili od finansijskih nedaća, ne razumete koliko to otežava život“, rekla je ona.
Roditelji se mogu boriti da obezbede uslove za napredovanje jer će možda morati da izdržavaju mnoge ljude u svom domaćinstvu, možda nemaju adekvatan broj soba da bi obezbedili lakši trening za spavanje dece, moraju da rade više poslova i ne mogu da pobegnu da doje i žive u nesigurnim naseljima koja ih drže u stalnom stanju budnosti.
Iako obrazovanje može pomoći starateljima, biće potrebne intervencije javne politike kako bi se osiguralo da roditelji imaju pristup svim faktorima napredovanja, posebno kada je u pitanju pristup sigurnom stanovanju i adekvatnom prihodu za podršku čak i ovim osnovnim potrebama novorođenčadi u razvoju.
„Moramo da to učinimo tako da porodice mogu da imaju resurse neophodne da obezbede ove osnovne stvari deci jer će to imati tako veliki uticaj na razvoj dece tokom njihovog životnog veka“, rekla je ona.
