Istraživački tim sa Odeljenja za medicinu III u MedUni Beču i Univerzitetske bolnice Beč sproveo je veliku studiju koja pokazuje značajnu vrednost ponovljenih procena jetre novom metodom koja može značajno poboljšati procenu rizika kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre. Dinamika redovnih merenja krutosti jetre ukazuje na personalizovani profil rizika pacijenata koji omogućava započinjanje individualizovanih strategija lečenja. Rezultati istraživanja su nedavno objavljeni u časopisu Gastroenterologija.
Metoda razvijena u studiji usredsređuje se na merenje krutosti jetre, pristup proceni koji se sve više primenjuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi za određivanje težine hronične bolesti jetre i za donošenje odluka o lečenju. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tumačiti promene ukočenosti jetre tokom vremena.
Da bi pomogao u pružanju odgovora na ovo pitanje, tim istraživača na čelu sa Georgom Semmlerom, Davidom Bauerom i Thomasom Reibergerom iz Odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju na Odeljenju za internu medicinu III na MedUni Beču i Univerzitetskoj bolnici u Beču analizirao je merenje krutosti jetre u velika kohorta pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre.
Tokom prosečnog perioda posmatranja od oko šest godina, izvršeno je ukupno 8.561 merenje krutosti jetre kod 2.508 pojedinačnih pacijenata. Istraživači su pratili progresiju bolesti i utvrdili prediktivnu moć promena u krutosti jetre u vezi sa dekompenzacijom jetre ili smrti pacijenata tokom perioda posmatranja.
Dekompenzacija jetre se odnosi na pojavu teških komplikacija povezanih sa oboljenjima jetre koje se manifestuju na različite načine, kao što su nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji (ascites), krvarenje iz proširenih vena u jednjaku ili želucu (varikoze), ili konfuzija ( encefalopatija) koja proizilazi iz oštećenja funkcije detoksikacije jetre. Dekompenzacija jetre je uvek povezana sa značajnim pogoršanjem prognoze i u mnogim slučajevima predstavlja stanje opasno po život.
Analiza koju je sproveo istraživački tim pokazala je da je praćenje progresije ukočenosti jetre tokom vremena bio bolji prediktor rizika od dekompenzacije jetre od bilo kog pojedinačnog merenja. U stvari, otkrivene promene u krutosti jetre pokazale su se informativnijim od drugih metoda koje se obično koriste za određivanje težine bolesti jetre, kao što su FIB-4 skor ili MELD skor.
Tim je takođe uspeo da pokaže kako se promene u ukočenosti jetre mogu tumačiti. Istraživači su utvrdili u kojoj meri se prognoza za pacijente sa hroničnim oboljenjem jetre poboljšava ili pogoršava kada se krutost jetre smanji ili poveća za određeni procenat.
„Razumevanje ličnog profila rizika pojedinačnog pacijenta znači da je moguće započeti optimizovan, personalizovan tretman“, primećuje glavni istraživač studije Tomas Rajberger, naglašavajući značaj nalaza. Učestalost hronične bolesti jetre, a posebno masne bolesti jetre, raste širom sveta, što je snažno povezano sa faktorima rizika kao što su prekomerna težina i gojaznost ili konzumacija alkohola.
