Istraživači su identifikovali protein nazvan Aplp1 na površini ćelije kao ključnog u širenju materijala odgovornog za Parkinsonovu bolest od ćelije do ćelije u mozgu. Otkriće da lek protiv raka, odobren od strane FDA, koji cilja drugi protein nazvan Lag3, može blokirati širenje kod miševa, pruža nadu da bi potencijalna terapija već mogla postojati. Međunarodni tim naučnika opisuje u novom radu kako Aplp1 i Lag3 zajedno pomažu štetnim nakupinama proteina alfa-sinukleina da dospeju u moždane ćelije.
Neuronaučnik sa Univerziteta Džon Hopkins u SAD, Ksiaobo Mao, ističe značaj otkrića: „Sada kada razumemo interakciju između Aplp1 i Lag3, stekli smo novi uvid u doprinos alfa-sinukleina progresiji Parkinsonove bolesti.“ Nalazi istraživanja sugeriraju da bi ciljanje ove interakcije lekovima moglo usporiti napredovanje Parkinsonove bolesti i drugih neurodegenerativnih oboljenja.
Sa više od 8,5 miliona obolelih širom sveta, Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest nakon Alchajmerove. Ovaj progresivni poremećaj kretanja obično se dijagnostikuje tek kada se pojave simptomi kao što su drhtanje, ukočenost, problemi sa ravnotežom, poteškoće u govoru, problemi sa spavanjem i mentalno zdravlje. Trenutno neizlečiva, bolest može dovesti do ozbiljnih poteškoća u hodanju i govoru.
Simptomi Parkinsonove bolesti uglavnom su posledica oštećenja ili smrti neurona koji proizvode dopamin u moždanoj supstanciji nigra, regionu koji je ključan za kontrolu fine motorike. Levijeva tela, abnormalne nakupine proteina u neuronima, smatraju se uzrokom ovog oštećenja. Alfa-sinuklein, koji održava komunikaciju između neurona, postaje problematičan kada se pogrešno savije i nerastvori, što može biti uzrok ili simptom Parkinsonove bolesti.
Prethodna istraživanja na miševima pokazala su da se Lag3 veže za alfa-sinuklein i doprinosi širenju patologije Parkinsonove bolesti u neuronima. Iako brisanje Lag3 otežava ovaj proces, ne sprečava ga u potpunosti, ukazujući na ulogu drugog proteina u ovom mehanizmu. Neuronaučnica Valina Doson ističe da su eksperimenti sa genetski modifikovanim miševima pokazali da Aplp1 i Lag3 mogu značajno povećati unos štetnog alfa-sinukleina u moždane ćelije.
Kada su miševima nedostajali i Aplp1 i Lag3, unos štetnog alfa-sinukleina smanjen je za 90%, što ukazuje na važnost ova dva proteina u širenju bolesti. Davanje leka nivolumab/relatlimab normalnim miševima zaustavilo je interakciju Aplp1 i Lag3, blokirajući formiranje nakupina alfa-sinukleina. Neuronaučnik Ted Doson ističe efikasnost anti-Lag3 antitela u zaustavljanju širenja alfa-sinukleina u mišjim modelima.
Sledeći korak biće testiranje Lag3 antitela na mišjim modelima Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, gde su istraživanja pokazala da je Lag3 potencijalna meta. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
