Studenti su poznati po tome da uče u poslednjem trenutku, pokušavajući da upakuju nedelje i mesece gradiva u nekoliko sati pred ispit. Iako neki uspevaju da postignu dobre ocene na ovaj način, dugoročna korist od takvog učenja je upitna.
Razumevanje kako učiti efikasno ključno je ne samo za obrazovanje već i za kasniji profesionalni uspeh. Upravo o ovoj temi govorio je profesor kognitivne psihologije Nejt Kornel u epizodi podcasta PsychCrunch, ističući tri naučno potvrđene strategije koje poboljšavaju učenje i pamćenje.
Efekat razmaka (Spacing Effect)
Umesto da sve učite odjednom, Kornel preporučuje raspoređivanje učenja kroz vreme. Proučite materijal ranije, pa se vratite na njega nekoliko dana kasnije. Ovaj pristup omogućava mozgu da zaboravi deo informacija i ponovo ih usvoji, čime se znanje dugotrajnije usvaja.
Vežbanje prisećanja (Retrieval Practice)
Puko iščitavanje beleški nije dovoljno – mnogo je efikasnije aktivno se prisetiti informacija. Kornel predlaže testiranje sopstvenog znanja ili objašnjavanje gradiva drugima. Ova metoda pomaže u organizovanju misli i otkrivanju oblasti koje još treba savladati.
Izbegavanje preterane samouverenosti
Učenje treba da bude izazovno. Ako je previše lako, verovatno ne dolazi do pravog usvajanja znanja. Kornel ističe da bi studenti nakon produktivne sesije učenja trebalo da osećaju mentalni napor – poput „mentalnog znojenja“.
Primena ovih strategija može pomoći studentima da nauče više, uz manje stresa i sa dugoročnim rezultatima.
