Terapeutski i dijagnostički značaj EEG-a za pacijente sa epilepsijom: Više od kliničke korisnosti

Za poslednjih 100 godina, elektroencefalogrami (EEG) su postali ključni alat za zdravstvene radnike, omogućavajući vizualizaciju moždane aktivnosti i dijagnostiku napadaja kod pacijenata sa epilepsijom. Međutim, novo istraživanje sa Državnog univerziteta u Mičigenu pokazuje da pacijenti vrednuju EEG iz mnogo dubljih razloga od same kliničke korisnosti. Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Društvene studije nauke, ističu kako EEG ima terapijske efekte koji nadmašuju njegovu dijagnostičku funkciju.

Terapeutski efekti EEG-a

Megh Marathe, docent na MSU fakultetima komunikologije i nauke i humane medicine, istraživao je kako pacijenti doživljavaju EEG praćenje, posebno produžene EEG-e koje traju 24 sata ili više. Intervjui sa 25 pacijenata otkrili su da se pacijenti osećaju viđenim i cenjenim tokom EEG praćenja iz nekoliko ključnih razloga:

1. Pristup pogodnostima: Tokom EEG praćenja, pacijenti dobijaju pristup materijalnim i društvenim pogodnostima koje su inače nedostupne, posebno ženama, osobama sa invaliditetom i onima sa niskim primanjima. Ove pogodnosti pomažu pacijentima da osećaju kontrolu i delovanje u zdravstvenom sistemu koji često ne ceni njihovo vreme.
2. Kontrola i udobnost: Pacijenti imaju kontrolu nad hranom, posetama i aktivnostima tokom EEG praćenja, što im pruža osećaj autonomije. Velikodušne prostorne i tehnološke konfiguracije privatnih soba doprinose ovom osećaju delovanja, posebno za pacijente sa niskim primanjima.
3. Prisustvo stručnjaka: Tokom EEG praćenja, pacijenti osećaju utehu zbog prisustva tehničara i neurologa. Njihova pažnja i briga čine da se pacijenti osećaju viđenim i zbrinutim, što je posebno važno u periodu velike anksioznosti kada se očekuju napadi.
4. Učenje i osnaživanje: Produženi EEG-i pružaju forum za pacijente i negovatelje da nauče o upravljanju epilepsijom od stručnjaka. Ovo učenje je posebno važno za pacijente koji su tek počeli da imaju napade i za one koji ne reaguju na lečenje.

Iako je klinička korisnost EEG-a nesporna, istraživanje pokazuje da su terapeutski efekti EEG-a jednako važni. Pacijenti dobijaju osećaj validacije i razumevanja svojih stanja kroz EEG praćenje, što pomaže u smanjenju stigme i traume povezane sa napadima.

Maratheovo istraživanje naglašava da je važno uzeti u obzir iskustva i perspektive pacijenata kada se ocenjuje vrednost medicinskih intervencija. Produženi EEG-i ne samo da pružaju ključne dijagnostičke informacije, već i značajno doprinose dobrobiti pacijenata. Ovi nalazi sugerišu da zdravstveni radnici, administratori i tehnolozi treba da razmotre terapeutske vrednosti EEG-a i da uključe pacijente u debate o budućnosti zdravstvene zaštite, posebno u kontekstu automatizacije i efikasnosti.