Svi pacijenti sa reumatoidnim artritisom (RA) imaju jedinstven i raznolik skup antitela koja su uključena u razvoj bolesti. Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu otkrili su složenost ovih antitela koristeći moćne laboratorijske alate koji mogu da analiziraju naš imuni sistem na molekularnom nivou. Njihovo otkriće sugeriše da su trenutne pretpostavke o poreklu RA previše jednostavne. Njihovi nalazi mogu ukazivati na poboljšanje dijagnostike.
Reumatoidni artritis je hronična autoimuna bolest koja prvenstveno pogađa zglobove, izazivajući bol, ukočenost i otok. Nastaje kada imuni sistem greškom napadne sopstvena tkiva, što dovodi do upale u zglobovima i potencijalno drugim organima.
Tačan uzrok RA ostaje nepoznat, ali ključnu ulogu igraju antitela, posebni proteini koje proizvodi imuni sistem koji pomažu u borbi protiv infekcija. Oni prepoznaju i napadaju određene mete, poput virusa ili bakterija. Neka antitela se pogrešno proizvode, zbog čega napadaju naše telo. Normalno, imuni sistem našeg tela je opremljen ‘filterom’ koji čisti ova takozvana autoantitela. Istraživači veruju da ovaj mehanizam ne funkcioniše pravilno kod pacijenata sa RA.
Čini se da je opseg do kojeg ovaj filter ne radi, sada mnogo veći od očekivanog. Istraživanje Alberta Bonda i njegovih kolega sa Univerziteta u Utrehtu i Medicinskog centra Univerziteta u Lajdenu (LUMC), objavljeno u Nature Communications, otkriva da nije samo nekoliko različitih autoantitela povezanih sa RA koja izbegavaju filter. Naprotiv, istraživači su pronašli izuzetno širok spektar ovih antitela.
Tim je koristio nove alate masene spektrometrije koji profilišu specifična antitela koja se tipično vide u krvi pacijenata sa RA, a koja se nazivaju anti-citrulinirana proteinska antitela (ACPA). Otkrili su da svaki pacijent sa RA poseduje jedinstven i raznolik skup ACPA.
Njihovi nalazi osporavaju prethodne pretpostavke o pozadini RA, koje su zanemarile raznolikost i složenost antitela. „Ovo pokazuje da RA nije samo bolest koja se javlja zbog malih grešaka, već veliki strukturni problem u imunološkom sistemu“, kaže Bondt.
Studija je takođe otkrila da su ovi ACPA u velikoj meri modifikovani molekulima šećera, poznatim kao Fab glikani. Intrigantno je da su neka antitela imala više molekula šećera. Ovo je mnogo više nego što istraživači obično primećuju u profilima antitela.
Dodatni glikani mogu pomoći ACPA antitelima da prođu filter imunog sistema, kaže Bondt. Imuni sistem koristi nekoliko veoma strogih provera tokom proizvodnje antitela, kako bi se uverio da su sva antitela ispravna. Pogrešno proizvedena antitela se zatim otkrivaju i uklanjaju. Bondt sumnja da bi glikani mogli pomoći ACPA-ima da prevare kontrolni sistem, omogućavajući ACPA da prođu kroz filter i formiraju početak RA.
Trenutni napori da se razviju tretmani za RA uglavnom su usmereni ka direktnom eliminisanju autoantitela. Ova strategija možda neće biti efikasna, kaže Bondt. „Kada shvatite da postoji tako velika raznolikost autoantitela povezanih sa RA, čini se da je praktično nemoguće da ih eliminišete. Bolji pristup bi mogao biti da se interveniše ranije u procesu bolesti, ciljanjem neispravnog mehanizma filtriranja koji dozvoljava autoantitelima da prođu kroz .“
Razumevanje ovih jedinstvenih proteina je važno, jer bi na kraju moglo pomoći i lekarima da bolje dijagnostikuju RA. „Kada se otkrije više molekularnih detalja o antitelima vezanim za RA, bolest se može dijagnostikovati u ranijoj fazi“, kaže Bondt. „Iako RA ostaje neizlečiva bolest, sa ranijom dijagnozom možete preduzeti bolje mere za kontrolu njegovog napredovanja.“
