Nova studija Medicinskog univerziteta u Čikagu otkriva da skoro 75% pacijenata sa akutnim moždanim udarom čeka više od dva sata da budu prebačeni u sveobuhvatni centar za moždani udar – kašnjenje u naprednoj nezi i tretmanima koji rizikuju dugotrajni invaliditet.
Studija, „Vreme od vrata do vrata za interhospitalni transfer pacijenata sa moždanim udarom“, objavljena je u JAMA u avgustu 2023. Koautori studije su Mihai Giurcanu iz Čikaga, Brian Stamm i Regina Roian sa Univerziteta u Mičigenu, Steven R. Messe sa Univerziteta Pennsilvania i Edvard C. Jauch iz centra za zdravstveno obrazovanje Mountain Area.
„U neurologiji često kažemo da je „vreme je mozak“. Za svakih 15 minuta koji prođu bez lečenja, prethodna istraživanja pokazuju da postoji stalno smanjenje šansi za dobre ishode za pacijente sa moždanim udarom“, rekao je Shiam Prabhakaran, MD, MS, James Nelson i Anna Louise Raimond profesor i predsedavajući Odeljenja za neurologiju na Učikagu i viši autor studije. „Brzi odlazak u pravu bolnicu može biti spasonosni.“
Analizirajući nedavne podatke od preko 100.000 pacijenata u 1.925 bolnica širom Sjedinjenih Država, istraživači su otkrili da je srednje vreme između početnog dolaska i odlaska na transfer, poznato kao vreme od vrata do vrata (DIDO), bilo 174 minuta, sa skoro tri od četiri pacijenta čekaju duže od preporučenog maksimuma od 120 minuta. Ovi intervali čak i ne uključuju naknadno vreme transporta između bolnica, što znači da može proći tri sata ili više pre nego što pacijent primi kritične intervencije kao što je trombektomija za uklanjanje krvnih ugrušaka koji izazivaju moždani udar.
Štaviše, podaci su otkrili da je veća verovatnoća da će pacijenti koji su bili stariji, Hispanoamerikanci, crnci ili žene imati više DIDO puta nego njihovi kolege. Iako mnogi faktori, kao što su varijacije u prezentaciji bolesti, mogu doprineti ovim razlikama, Prabhakaran je rekao da bi rezultati trebalo da podstaknu veći fokus na zdravstvenu pravednost kada je u pitanju zbrinjavanje moždanog udara.
„Naši nalazi otkrivaju razlike koje ne bi trebalo da postoje“, rekao je Prabhakaran. „Ako imate moždani udar, nije važno da li ste muškarac ili žena ili crnac ili belac – trebalo bi da imate istu negu. On je pozvao zdravstvene radnike i kreatore politike da budu oprezni i bore se protiv sistemskih predrasuda koje postoje u zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, Prabhakaran je naglasio da su vremena DIDO-a previsoka i da zdravstveni sistemi i pacijenti treba da rade zajedno da ih sruše. Na sreću, podaci su otkrili više faktora koji su smanjili DIDO puta. Kada su hitne medicinske službe (EMS) pozvale unapred da obaveste medicinske centre da su pacijenti sa moždanim udarom na putu putem hitne pomoći, na primer, srednje vreme DIDO-a je smanjeno za otprilike 20 minuta.
„Ako ste pacijent, jedna od lekcija iz ovoga je da pozivanje hitne pomoći ima trenutne koristi, ne samo za stabilizaciju, već i za nizvodne efekte koje nosi“, rekao je Prabhakaran.
Da bi pratili ovo istraživanje, Prabhakaran i njegov tim vode studiju pod nazivom „Bolnička implementacija protokola o moždanom udaru za procenu i dispoziciju u hitnim slučajevima“, multicentrično klaster randomizovano kliničko ispitivanje za testiranje intervencija koje imaju za cilj smanjenje vremena DIDO i poboljšanje funkcionalni ishodi kod pacijenata sa akutnim moždanim udarom koji zahtevaju međubolnički transfer. Takve studije će identifikovati najbolje prakse i utvrditi prednosti poboljšanja sistema nege za moždani udar u različitim geografskim regionima Sjedinjenih Država.
„Moramo da razmislimo o načinima da pomognemo manjim bolnicama da redizajniraju kliničke puteve koje koriste za procenu i razmatranje pacijenata za transfer, a zatim da ubrzamo procedure kako bi ti transferi bili brži“, rekao je Prabhakaran.
