Kako možemo da zadržimo svoj um lepim i oštrim dok starimo? Mentalno izazovni zadaci poput igranja igrica, rešavanja zagonetki i čitanja knjiga mogli bi da budu korisni u tom pogledu, prema novoj studiji.
Istraživači sa Univerziteta Južnog Misisipija, Teksaškog univerziteta A&M i Univerziteta Indijana pregledali su zapise o 5.932 osobe starosti 50 ili više godina 2012. godine, sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Oni su praćeni osam godina putem telefonskih intervjua i anketa koje su sami prijavili kao deo većeg projekta Studije o zdravlju i penzionisanju.
Ovi učesnici su rangirani kao nisko, srednje ili visoko u smislu koliko često su se bavili kognitivno stimulativnim aktivnostima u slobodno vreme, ili CSLA – aktivnostima koje uključuju čitanje, pisanje, igranje igara kao što je šah, rešavanje ukrštenih reči i učešće u hobijima.
„Ukratko, grupa sa visokim učešćem je dosledno pokazivala više nivoe kognitivnih funkcija tokom perioda istraživanja i održavala sličan nivo kognitivnih funkcija u poređenju sa drugim grupama“, kaže Junhioung Kim, vanredni profesor zdravstvenog ponašanja na Teksaškom A&M univerzitetu.
Prednosti visokog nivoa uključenosti u CSLA bile su konzistentne u odnosu na memoriju, pažnju i brzinu kognitivne obrade, izvještavaju istraživači. Na osnovu standardnih kognitivnih testova, oni u visokoj grupi su bili bolji od srednje grupe, a srednja grupa je bila bolja od niže grupe do statistički značajnog nivoa.
Dok je kognitivni pad bio evidentan u sve tri grupe tokom perioda istraživanja, pad je bio sporiji u grupi sa visokim učešćem. To sugeriše da redovne aktivnosti koje održavaju um oštrim mogu da se bore protiv efekata starenja – barem kod ljudi kojima je već dijagnostifikovano blago kognitivno oštećenje.
„Optimalni nivo CSLA aktivnosti koji je rezultirao optimalnim povećanjem kognitivnog funkcionisanja tokom datog perioda je više od tri puta nedeljno“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Ovi nalazi ukazuju na to da pozitivne intervencije u načinu života, nefarmakološki tretman, imaju važnu ulogu u promovisanju kognitivne funkcije i u prevenciji kognitivnog pada kod starenja ili starijih odraslih osoba sa MCI.“
Nekoliko prethodnih studija uspostavilo je vezu između aktivnosti koje opterećuju mozak, kao što su slagalice, i zaštite od kognitivnog pada. Iako ovo istraživanje nije dovoljno detaljno da bi dokazalo uzrok i posledicu, može biti da „vežbanje“ mozga pomaže da se on održi u formi, što bi imalo smisla.
Pošto blago kognitivno oštećenje često prethodi stanjima kao što je Alchajmerova bolest, ovo istraživanje bi moglo da doprinese identifikaciji terapija koje sprečavaju nastanak demencije. Kako rastuća svetska populacija stari, raste i broj starijih ljudi sa ovim uslovima.
„Danas skoro šest miliona ljudi u Sjedinjenim Državama ima demenciju, a predviđa se da će taj broj porasti na oko 14 miliona do 2060. godine – pri čemu je najviše pogođeno manjinsko stanovništvo“, kaže Kim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Cognitive Enhancement.
