Slavimo starenje na isti dan svake godine, ali delovi našeg tela zapravo mogu da stare različitom brzinom. Nova studija ukazuje na neke od načina života koji utiču na brzinu starenja u našem mozgu.
Predvođen istraživačima sa Instituta Karolinska i Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, međunarodni tim je posmatrao različite biološke signale kako bi procenio starost mozga kod 70-godišnjaka bez kognitivnih oštećenja.
Ono što se izdvojilo iz njihove analize 739 ljudi je važnost zdravlja vaskularnih (krvnih sudova) kada je u pitanju održavanje mozga u mladom izgledu. Navike kao što su redovna fizička aktivnost, pridržavanje zdrave ishrane, prestanak pušenja i upravljanje nivoom glukoze mogu poboljšati zdravlje krvnih sudova.
„Preuzeto iz studije je da faktori koji negativno utiču na krvne sudove takođe mogu biti povezani sa starijim mozgom, što pokazuje koliko je važno održavati krvne sudove zdravim da biste zaštitili svoj mozak“, kaže neurobiolog Ana Marselja. sa Instituta Karolinska.
Stariji mozgovi bili su povezani sa fizičkom neaktivnošću, dijabetesom i moždanim udarom, kao i višim nivoima upale i višim nivoima glukoze u krvi – što ukazuje na mešavinu međusobno povezanih faktora koji imaju uticaj.
Postojale su neke varijacije između muškaraca i žena – na primer, pri čemu je nivo glukoze napravio veću razliku u starosti mozga kod muškaraca – što je nešto što istraživači žele da prate u budućnosti.
Tim je koristio AI model dubokog učenja da proceni starost mozga na osnovu skeniranja magnetnom rezonancom (MRI), pošto ga je prethodno obučio na više od 18.000 skeniranja ljudi bez ikakvih kognitivnih problema.
Informacije iz uzoraka krvi su zatim upoređene sa procenjenom starošću mozga, zajedno sa podacima koje su prikupili istraživači o različitim faktorima životnog stila, medicinskim stanjima i kognitivnim testovima.
„Algoritam je i precizan i robustan, ali jednostavan za korišćenje“, kaže klinički gerijatar Erik Vestman sa Instituta Karolinska.
„To je istraživački alat koji još uvek treba dalju evaluaciju, ali naš cilj je da bude od kliničke upotrebe u budućnosti, kao što je u istraživanjima demencije.“
Ta veza sa demencijom je važna: stariji mozgovi su skloniji većem riziku od razvoja stanja demencije kao što je Alchajmerova bolest, a nalazi sugerišu načine zaštite od tog kognitivnog pada.
Prethodna istraživanja su povezivala starost mozga sa brojnim faktorima – uključujući nivo šećera u krvi, kao što je otkriveno u ovoj studiji, i život u siromaštvu – i sa mnogima od njih možemo nešto da uradimo, bilo na individualnom ili društvenom nivou. Na kraju krajeva, istraživači traže načine na koje možemo zaustaviti razvoj demencije.
„Uprkos nedavnom uvođenju novih lekova za Alchajmerovu bolest, oni neće raditi za svakoga sa demencijom, tako da želimo da proučimo šta može da poveća otpornost mozga na patološke procese starenja“, kaže Marselja.
Kako se čini da žene i muškarci imaju različite faktore koji se odnose na starenje mozga, tim sada planira da istraži kako razvijamo otpornost pažljivije posmatrajući biološke determinante (kao što su hormoni) i sociokulturne faktore.
„Sledeće godine ćemo pokrenuti studiju kako bismo razumeli kako socijalno zdravlje – uključujući društveni angažman, povezanost i podršku – u srednjim i starijim godinama, zajedno sa spavanjem i stresom, utiču na otpornost mozga, sa fokusom na faktore zdravlja žena. Marseglia kaže.
