Nova studija sa Univerziteta Deakin u Australiji otkriva da poboljšanje ishrane i povećanje fizičke aktivnosti mogu biti jednako efikasni u lečenju niskog stepena depresije kao i tradicionalna psihološka terapija. Ova studija, koja je prvi put uporedila terapije životnog stila sa psihološkim terapijama, pokazuje značajne rezultate u upravljanju depresijom tokom pandemije COVID-19, kada su mnogi Australijanci imali ograničen pristup uslugama mentalnog zdravlja.
Studija je uključivala 182 učesnika sa povišenim nivoima stresa u Viktoriji. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe: jedna je primala program vođen od strane dijetetičara i fiziologa za vežbanje, dok je druga učestvovala u kognitivnoj bihejvioralnoj terapiji (CBT) sa psihologom. Program životnog stila uključivao je ciljeve u ishrani i fizičkoj aktivnosti, dok je CBT pružala tradicionalne psihološke tehnike za upravljanje depresijom.
Rezultati su pokazali da su oba programa dovela do sličnog smanjenja simptoma depresije: 42% za program životnog stila i 37% za CBT. Ove razlike nisu bile statistički značajne, što sugeriše da su oba pristupa podjednako efikasna. Program životnog stila poboljšao je ishranu učesnika, dok je CBT poboljšala percepciju socijalne podrške.
Ova studija sugeriše da bi dijetetičari i fiziolozi za vežbanje mogli igrati značajnu ulogu u upravljanju depresijom, posebno u kontekstu sve većeg nedostatka stručnjaka za mentalno zdravlje. Takođe, trošak obuke i pružanja ovih terapija je manji u poređenju sa obukom psihologa.
Preporučuje se dodatna obuka i subvencije kako bi se dijetetičari i fiziolozi za vežbanje mogli uključiti u lečenje mentalnog zdravlja. Studija je još uvek u fazi ponavljanja i proširivanja, kako bi se obuhvatili i ljudi sa težim mentalnim poremećajima.
