Trenutno, tretmani za otkazivanje bubrega uključuju sate provedene priključene na aparat za dijalizu ili transplantaciju donora – kojih je malo. Ali postoji nada za novu opciju u ne tako dalekoj budućnosti: implantat veštačkog bubrega.
Naučnici su razvili bioreaktorski uređaj koji koristi ljudske ćelije bubrega uzgajane u laboratoriji i oponaša neke od ključnih funkcija bubrega. Uspešno je testiran na svinjama nedelju dana bez očiglednih neželjenih efekata ili problema.
Tim, predvođen Univerzitetom Kalifornije u San Francisku (UCSF), nada se da se njihov uređaj može prilagoditi tako da uključi širi spektar tipova ćelija bubrega i da bude uparen sa drugim instrumentom za filtriranje otpada iz krvi.
„Fokusirani smo na bezbedno repliciranje ključnih funkcija bubrega“, kaže bioinženjer Šuvo Roj iz UCSF-a.
„Biovještački bubreg će učiniti lečenje bolesti bubrega efikasnijim, a takođe i mnogo podnošljivijim i udobnijim.“
Da bismo vam dali predstavu o razmerama problema, samo preko pola miliona ljudi u SAD zahteva dijalizu nekoliko puta nedeljno. Svake godine se uradi samo oko 25.000 transplantacija bubrega, a oni često dolaze sa oštrim tretmanima lekovima kako bi se osiguralo da telo ne odbaci novi bubreg.
Ono što je najvažnije, nije bilo naznaka da su bioreaktori pokrenuli imuni sistem svinja. Naučnici su postavili silikonske membrane kako bi zaštitili ćelije bubrega od napada i kako bi mala mašina radila tiho i efikasno u pozadini, slično kao pejsmejker za srce, na primer.
Uređaj, koji se direktno povezuje sa krvnim sudovima i venama, napravljen je od kultivisanih ljudskih ćelija proksimalnog tubula; oni su odgovorni za upravljanje nivoima vode i soli u telu i korišćeni su kao testni slučaj u ovoj studiji. Ove ćelije su ranije bile obećavajuće u lečenju zatajenja bubrega kod ljudskih pacijenata.
Naravno, još uvek smo na pravi način od dobijanja ovakvog bioreaktorskog uređaja koji radi na ljudskim pacijentima, ali rani znaci obećavaju. Slede višemesečna ispitivanja na životinjama, a ako budu uspešna, trebalo bi dati zeleno svetlo za početak testiranja uređaja na stvarnim ljudima sa zatajenjem bubrega.
Naučnici su takođe zauzeti razmatranjem drugih opcija, kao što je održivost transplantacije životinjskih organa ljudskim pacijentima. Bez obzira na pristup, cilj je isti: spasiti živote onih sa zatajenjem bubrega.
„Morali smo da dokažemo da funkcionalni bioreaktor neće zahtevati imunosupresivne lekove, i to jesmo“, kaže Roj. „Nismo imali komplikacija i sada možemo da ponavljamo, posegnuvši za čitavim panelom funkcija bubrega na ljudskom nivou.“