Mala oblast mozga veličine morskog konjića odgovorna je za većinu našeg učenja i pamćenja.
Nazvano hipokampus, ovo područje je ključno za mnoge važne funkcije mozga, uključujući pretvaranje kratkoročnih sećanja u dugoročne, regulisanje naših emocija i omogućavanje prostorne navigacije – u suštini, našu sposobnost da planiramo kuda da idemo i kako da stignemo tamo.
Kako starimo, normalno je da se hipokampus donekle smanji. Ali sa određenim zdravstvenim uslovima, ovaj gubitak zapremine je brži. Nije iznenađujuće da je Alchajmerova bolest jedno od ovih stanja.
Gubitak zapremine u hipokampusu se često primećuje rano kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću – a ovaj gubitak zapremine prethodi znacima kognitivnog pada.
Prisustvo akumuliranih proteina u mozgu – posebno proteina amiloid beta i tau – takođe je povezano sa kognitivnim padom kod ljudi sa i bez Alchajmerove bolesti.
Ali nedavna studija objavljena u Neurologi, pokazala je da skupljanje hipokampusa uzrokuje kognitivni pad bez obzira da li osoba ima amiloid ili tau u mozgu. Ovaj nalaz bi mogao biti važan ne samo u lečenju Alchajmerove bolesti, već i drugih neurodegenerativnih stanja.
Da bi sproveli svoju studiju, istraživači su prikupili podatke od 128 starijih odraslih osoba u periodu od deset godina. Učesnici nisu imali znakove kognitivnog oštećenja na početku studije.
Istraživači su tokom studije prikupili podatke o tome kako su učesnici radili na kognitivnim testovima. Takođe su napravili skeniranje mozga kako bi pogledali zapreminu hipokampusa učesnika i pratili da li su razvili druge markere kognitivnih problema u mozgu – kao što su tau zamršenosti i amiloidni plakovi.
Tau i beta-amiloid su važni proteini za dobru funkciju mozga. Ali u uslovima kao što je Alchajmerova bolest, ovi proteini postaju toksični i skupljaju se zajedno. Tau zapleti uništavaju neurone iznutra, dok se amiloidni plakovi nakupljaju na spoljašnjoj strani neurona.
Otkrili su da je skupljanje hipokampusa u korelaciji sa kognitivnim padom. To je bilo tačno čak i kada su iz svojih analiza uklonili uticaj druga dva faktora – tau i amiloida.
Takođe su otkrili da što je brže došlo do ovog smanjenja, to je brži pad kognitivnih sposobnosti osobe. I, što je manji volumen hipokampusa osobe na početku studije, to je skupljanje brže.
Ovi rezultati ukazuju da postoje najmanje dva potencijalna puta koji dovode do kognitivnog pada kod Alchajmerove bolesti i demencije. Jedan put je zbog akumulacije tau i amiloida u određenim delovima mozga, dok je drugi zbog gubitka zapremine hipokampusa.
Ovi rezultati takođe sugerišu da kognitivni pad uzrokovan skupljanjem u hipokampusu može ukazivati na prisustvo drugog stanja. Autori studije sugerišu da bi posmatranje zapremine hipokampusa moglo biti koristan biomarker (znak bolesti) u dijagnostici drugih stanja koja utiču na kognitivni pad.
Oni takođe sugerišu da bi se ovo otkriće moglo koristiti da se utvrdi da li će osoba imati koristi od lekova koji usporavaju napredovanje Alchajmerove bolesti. Dakle, ako je kognitivni pad osobe uglavnom zbog smanjenja hipokampusa, lekovi koji ciljaju amiloidne plakove verovatno neće imati nikakav efekat.
Istraživači, međutim, priznaju da nakon svih njihovih analiza, postoje neke varijacije u rezultatima koje se ne mogu objasniti. Na primer, neki učesnici su imali smanjenje hipokampusa, ali nisu pokazali znake kognitivnog pada, dok su drugi imali mali gubitak zapremine i viši nivo kognitivnog pada.
Oni to pripisuju faktorima kao što su način života, genetika ili druge neuropatologije kao što je alfa-sinuklein, koji je uključen u Parkinsonovu bolest i demenciju Levijevog tela. Ovo se ne može meriti fokusiranjem na zapreminu hipokampusa.
Oni takođe priznaju činjenicu da su njihovi podaci došli od populacije koja nije reprezentativna za stvarni svet. Većina učesnika su bili visokoobrazovani i belci. Štaviše, ovo je bila grupna studija, tako da individualne razlike – kao što su genetika i način života – nisu istraživane.
Biće važno za buduće studije da istraže vezu između zapremine hipokampusa i kognitivnog pada u raznovrsnijoj, reprezentativnoj populaciji.
Pored Alchajmerove bolesti, manji volumen hipokampusa je primećen kod ljudi sa mnogim drugim stanjima – kao što su Kušingova bolest, depresija, PTSP i anksioznost.
Određene životne navike takođe mogu pogoršati gubitak zapremine hipokampusa. Na primer, loša ishrana je povezana sa manjim volumenom hipokampusa, kao i prekomerna konzumacija alkohola – čak i kod mladih ljudi.
S druge strane, pokazalo se da fizička aktivnost, uključujući jogu, kardio i vežbe koje grade ravnotežu i koordinaciju, povećavaju zapreminu hipokampusa kod starijih ljudi.
Dakle, dok se kognitivni pad može dogoditi iz mnogo razloga, briga o vašem mozgu kroz dobre životne navike može imati pozitivan efekat na zdravlje vašeg mozga i odložiti ga.
Ovo istraživanje pokazuje da amiloidni plakovi i tau čvorovi nisu jedini pokretači kognitivnog pada. Ali oni takođe pokazuju da različiti pokretači mogu delovati zajedno ili nezavisno jedan od drugog.
Razvijanje testova i markera koji mogu odrediti odakle potiče kognitivni pad osobe trebalo bi da bude fokus budućeg istraživanja. Kao što bi trebalo raditi na tretmanima koji ciljaju različite faktore koji dovode do kognitivnog pada.
