Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, dok otprilike milijarda ljudi ima bilo koji oblik mentalnog zdravlja. Problemi mentalnog zdravlja nisu novost; drevni narodi su se suočavali s njima, a neka njihova saznanja i metode i dalje su relevantna, iako su se pristupi značajno promenili.
U drevnom svetu, mentalne bolesti kao što je depresija bile su prepoznate i opisane. Homer, čuveni pesnik iz osmog veka pre nove ere, verovatno je umro zbog depresije. Već u petom veku pre nove ere, drevni grčki lekari su razumeli da mentalno zdravlje igra ključnu ulogu u celokupnom zdravlju.
U medicinskom tekstu „Epidemije“, napisanom oko 400. godine pre nove ere, anonimni lekar je istakao da naše misli, životne navike, i fizička aktivnost značajno utiču na zdravlje. Opisao je slučaj pacijenta Parmeniska, čije je mentalno stanje bilo toliko ozbiljno da je postao delirijazan, a nakon 14 dana lečenja se oporavio, iako nije navedeno kako.
Kasnije, čuveni lekar Galen iz Pergama (129-216. n.e.) prepoznao je vezu između lošeg mentalnog stanja i bolesti, navodeći da ljudi koji su često ljuti i uzrujani postaju podložni fizičkim bolestima. Galen je beležio primere pacijenata čije je mentalno stanje izazvalo ozbiljne fizičke simptome, pa čak i smrt.
Drevni filozofi su nudili razne pristupe za očuvanje mentalnog zdravlja. Aristip, filozof iz petog veka pre nove ere, savetovao je usmeravanje pažnje na sadašnjost kako bi se izbegle mentalne smetnje. Filozof Klinijas iz četvrtog veka pre nove ere preporučivao je slušanje muzike kao sredstvo za smirivanje ljutnje.
Lekari iz drevnog sveta predlagali su promene u načinu života kao lek za mentalne bolesti, uključujući promene u ishrani, vežbanju, i putovanjima. Na primer, lekar Celije Aurelijan iz petog veka n.e. verovao je da raznovrsna ishrana, uključujući voće i blago vino, može pomoći pacijentima sa mentalnim problemima.
Biljke su takođe korišćene u lečenju mentalnih bolesti; na primer, kurjak je korišćen za paranoju, ali je ponekad izazivao toksične reakcije. Galen je, s druge strane, verovao da mentalne bolesti proizlaze iz ideja koje dominiraju umom i da ih treba zameniti pozitivnijim idejama i emocijama.
Uopšteno, drevni narodi su verovali da je za očuvanje mentalnog zdravlja potrebno aktivno delovanje i promene u načinu života. Mnoge od njihovih metoda i danas imaju svoju vrednost, uprkos tome što su se metode lečenja i pristupi razvili.
Ako vam je potrebna pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem, obratite se stručnjaku ili potražite podršku putem lokalnih telefonskih linija za krizne situacije koje su dostupne 24/7.
