Izlaganje ekstremno toplim ili niskim temperaturama povećava rizik od smrti pacijenata sa srčanim oboljenjima, prema novoj studiji objavljenoj danas u časopisu Circulation Američkog udruženja za srce. Globalna analiza više od 32 miliona smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti tokom 40 godina izmerila je više smrtnih slučajeva u danima kada su temperature bile najviše ili najniže u poređenju sa danima sa umerenijom klimom.
„To naglašava hitnu potrebu za razvojem mera koje će pomoći našem društvu da ublaži uticaj klimatskih promena na kardiovaskularne bolesti“, rekao je koautor studije Haitham Khraishah, MD, saradnik za kardiovaskularne bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Merilend (UMSOM) i Medicinski centar Univerziteta Merilend (UMMC).
Među vrstama kardiovaskularnih bolesti, ljudi sa srčanom insuficijencijom su najverovatnije bili negativno pogođeni veoma hladnim i veoma toplim danima, doživljavajući 12 odsto veći rizik od umiranja u danima ekstremne vrućine u poređenju sa danima optimalne temperature u određenom gradu. Ekstremna hladnoća povećala je rizik od smrti od srčane insuficijencije za 37 procenata.
Nalazi su zasnovani na analizi zdravstvenih podataka o više od 32 miliona smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti koji su se dogodili u 567 gradova u 27 zemalja na 5 kontinenata između 1979. i 2019. Definicija ekstremnog vremena razlikovala se od grada do grada. Definisana je kao gornji 1 procenat ili donji 1 procenat „minimalne temperature smrtnosti“, što je temperatura na kojoj se postiže najniža stopa smrtnosti.
Za svakih 1.000 smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, istraživači su otkrili da:
Od vrsta srčanih oboljenja, najveći broj dodatnih umrlih je kod osoba sa srčanom insuficijencijom (2,6 dodatnih umrlih u ekstremno toplim danima i 12,8 u ekstremno hladnim danima).
„Iako ne znamo razlog zašto su temperaturni efekti bili izraženiji kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, to bi moglo biti zbog progresivne prirode srčane insuficijencije kao bolesti“, rekao je dr Khraishah. „Jedna od četiri osobe sa srčanom insuficijencijom ponovo se primaju u bolnicu u roku od 30 dana od otpusta, a samo 20 odsto pacijenata sa srčanom insuficijencijom preživi 10 godina nakon dijagnoze.
Utvrđeno je da klimatske promene uzrokuju vremenske ekstreme na oba kraja spektra sa toplijim letima i hladnijim zimama. Studija iz 2021. godine objavljena u časopisu Science otkrila je da je zagrevanje Arktika izazvalo promenu događaja što je dovelo do poremećaja polarnog vrtloga izazivajući periode ekstremne hladnoće na severnoj hemisferi.
Barak Alahmad, MD, Ph.D., naučni saradnik na Harvardu T.H. Chan škola javnog zdravlja na Univerzitetu Harvard u Bostonu i član fakulteta na Koledžu za javno zdravlje na Univerzitetu Kuvajt u gradu Kuvajt bio je odgovarajući autor studije. Dr Khraishah i dr Alahmad predvodili su napore u protekle četiri godine da izgrade bazu podataka o smrtnosti od srčanih bolesti za ovu studiju sa svojim kolegama iz više od 35 institucija širom sveta.
Tim je razvio i proširio bazu podataka o smrtnosti od srčanih bolesti kao deo Mreže za kolaborativno istraživanje više zemalja (MCC). Ovo je konzorcijum epidemiologa, biostatičara i klimatskih naučnika koji proučavaju zdravstvene uticaje klime i povezanih ekoloških stresora na stopu smrtnosti.
„Ova studija pruža neospornu vezu između ekstremnih temperatura i smrtnosti od srčanih bolesti iz jednog od najvećih multinacionalnih skupova podataka ikada sastavljenih“, rekao je Mark T. Gladvin, MD, dekan, UMSOM, potpredsednik za medicinska pitanja, Univerzitet Merilend, Baltimor i John Z. i Akiko K. Bovers uvaženi profesor. „Podaci se mogu dublje izvući kako bi se saznalo više o ulozi zdravstvenih dispariteta i genetskih predispozicija koje neke populacije čine ranjivijim na klimatske promene.
Takva pitanja će biti obrađena u budućim istraživanjima, kaže dr Khraishah.
Neka ograničenja studije uključuju nedovoljnu zastupljenost podataka iz Južne Azije, Bliskog istoka i Afrike. Moguće je da je ekstremna toplota imala veći uticaj nego što je prvobitno izmereno zbog ovog nedostatka podataka.
Istraživači su uzeli u obzir vlažnost i zagađivače vazduha, koji su mogli da budu uzrok viška smrti na mestima ekstremnih temperatura. Takođe su kontrolisali odloženi efekat temperature na ljudsko zdravlje (efekat kašnjenja) i klimatsku zonu.
„Ovaj značajan dokument je poziv da se klimatske promene posmatraju kao rastuća briga za javno zdravlje i naglašava potrebu da se to istraži kao potencijalni uzrok zdravstvenih dispariteta“, rekao je Stephen N. Davis, MBBS, predsednik Odeljenja za medicinu u UMSOM i Glavni lekar u UMMC.
