Rak je vodeći uzrok smrti dece uzrokovane bolestima u većini razvijenih zemalja, a najmanje četvrtini ovih pacijenata dijagnostikuje se agresivni visokorizični karcinom ili rak sa relapsom, sa očekivanom petogodišnjom stopom preživljavanja manjom od 30%. Tačna dijagnoza može biti teška, a preživeli često trpe doživotne neželjene efekte zbog toksičnih tretmana potrebnih za njihovo izlečenje.
Sada su istraživači iz Australije pokazali da je korišćenjem precizne medicine moguće ne samo da se dobiju tačnije dijagnoze, već i da korišćenje precizno vođenih, ciljanih tretmana ranije poboljšava dvogodišnje preživljavanje bez napredovanja bolesti kod mladih pacijenata sa rakom. Njihovi rezultati biće predstavljeni na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za humanu genetiku.
Vanredna profesorka Vanessa Tirrell, direktorka Nacionalnog programa precizne medicine Zero Childhood Cancer (ZERO), zajedničke inicijative Instituta za rak djece i Centra za rak djece, dječje bolnice, Randvick, Australija, i kolege u devet centara za rak djece širom Australije, upisali su preko 1.600 dece u program od 2017.
Ranije je ZERO bio ograničen na decu sa visokim rizikom od raka, ali je nedavno proširen da bude otvoren za svu decu sa dijagnozom raka u Australiji, ispitivanje koje tim naziva ZERO2.
„Nakon što smo otkrili da preko 70% dece sa visokorizičnim karcinomima ima koristi od personalizovane medicine, smatrali smo da moramo da vidimo da li se ova korist može primeniti i na druge vrste raka u detinjstvu“, kaže profesor Tirel.
„Do danas smo regrutovali preko 700 dece za ovo drugo suđenje, koje nameravamo da nastavimo još najmanje četiri godine.
Prvo nacionalno kliničko ispitivanje ZERO, koje je trajalo od 2017. do 2022. godine, već je dalo rezultate koji se odnose na predispoziciju deteta za rak kroz varijante gena u njihovoj zametnoj liniji (rizik od genomskog raka deteta).
Ove varijante su pronađene kod oko 16% dece sa visokim rizikom od raka. Korišćenje sekvenciranja celog genoma (VGS) bilo je osetljivije za otkrivanje varijanti predispozicije za rak zametne linije nego standardni putevi kliničkog testiranja; više od polovine nije prethodno identifikovano kroz standardnu kliničku negu, jer pacijenti nisu ispunjavali kriterijume testiranja.
Upareno molekularno profilisanje tumora i zametne linije povećalo je stopu dijagnoze predispozicije za rak zametne linije i pomoglo u genetskom savetovanju za porodice koje su dobile ove rezultate. Nalazi o riziku od raka doveli su do visokih (skoro 67%) stopa upućivanja na genetičke usluge raka i, potom, do otkrivanja srodnika u riziku od raka. Svi rođaci u prvom stepenu su pristupili testiranju tamo gde je bilo preporučeno.
„Ovo me ne iznenađuje, s obzirom na to da su ova deca tako mlada razvila rak“, kaže profesor Tirel.
„Takođe smo otkrili da skoro 70% ovih varijanti zametne linije nije ranije bilo poznato da su povezane sa tipom raka kod kojih su se pacijenti javljali. Ovo, zajedno sa činjenicom da je preko polovine nalaza genetskog rizika od raka dalo veću podložnost razvoju drugog karcinoma nakon hemoterapije, ima značajne implikacije i na izbor lečenja i na stalni nadzor.“
Od novoidentifikovanih varijanti, 80% je imalo implikacije praćenja raka/smanjenje rizika i za rođake. Ovo je mnogo veći prinos nego što se nalazi u standardnoj kliničkoj praksi i ima značajne implikacije i za pacijente i za porodice, kažu istraživači.
Oni sada imaju za cilj da nastave da poboljšavaju primenu precizne medicine tokom vremena, fokusirajući se na identifikaciju novih ciljeva koji pokreću pojedinačni rak; usklađivanje tih ciljeva sa efikasnijim, manje toksičnim tretmanima i izrada efikasnijih, manje invazivnih načina praćenja ponašanja raka kod deteta; ubrzanje pristupa kliničkim ispitivanjima kako se proširuje mogućnost da se identifikuju i upare više ciljeva sa tretmanima; i prelazak precizne medicine sa istraživanja na standardne sisteme zdravstvene zaštite.
„Pre samo sedam godina, ovi ciljevi su većini ljudi izgledali neuverljivi, a u početku je bilo izazovno podstaći upis dece u NULU. Danas kliničari i porodice zahtevaju ovaj model precizne medicine kao standard brige za sve svoje visokorizične , recidivi, retki pacijenti koji se ne mogu dijagnostikovati“, kaže prof. Tirel.
Pored identifikacije karcinoma koji se može lečiti, ZERO ima za cilj da identifikuje nove genomske karakteristike, molekularne mete i biomarkere koji mogu dovesti do razvoja efikasnijih tretmana. Istraživači su već uspeli da okarakterišu nove pokretače raka i identifikuju ciljane lekove koji mogu biti efikasni kod specifičnih pacijenata sa specifičnim promenama u njihovim tumorima.
„Dalje, bilo je slučajeva u kojima smo pokazali da su nove izmene takođe osetljive na drugi ciljani lek koji nismo očekivali, stoga potencijalno nudimo više terapijskih opcija pacijentu.
„Alati potrebni za širu implementaciju precizne medicine nisu jeftini, ali njeno neosporno obećanje u boljoj stratifikaciji dijagnoze i identifikovanju najverovatnije efikasnih ciljanih tretmana za rak pojedinca, zajedno sa smanjenjem troškova kao što su tehnologije, računarske mogućnosti i automatizacija Poboljšanje me navodi da verujem da će u budućnosti, multiomično profilisanje koje vodi kliničku negu vođenu istraživanjem, biti zlatni standard, ne samo kod raka, već i kod mnogih drugih bolesti“, zaključuje profesor Tirel.
Profesor Aleksandar Rejmond, iz Centra za integrativnu genomiku Univerziteta u Lozani, Lozana, Švajcarska, i predsedavajući konferencije, rekao je: „Sekvenciranje našeg genoma u celosti nam omogućava da uradimo mnogo više od gledanja ispod poslovične lampe. ljudsko genetsko društvo, ESHG bi trebalo da ima za cilj da napravi ovu standardnu kliničku negu.“
