Migrena je više od samo glavobolje. Često je bol praćen mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost i osetljivost na zvuk. Hronična migrena može biti onesposobljavajuća i može sprečiti mnoge, posebno žene, da doprinesu poslovnom životu.
Ipak, često je potrebno mnogo vremena da pacijenti sa migrenom pronađu tretman koji im dobro funkcioniše. Istraživači iz Norveškog centra za istraživanje glavobolje (NorHead) koristili su podatke iz norveškog registra recepata da bi videli koji lekovi najbolje sprečavaju migrenu kod ljudi u Norveškoj:
„Sada je rađeno mnogo istraživanja na ovu temu ranije. Ovo može oslabiti kvalitet lečenja i povećati troškove lečenja za ovu grupu pacijenata“, kaže voditeljka studije, profesorka Marte-Helen Bjork sa Odeljenja kliničke medicine, Univerzitet u Bergenu.
Istraživači su koristili podatke nacionalnog registra od 2010. do 2020. da bi procenili efekat lečenja. Oni su to izmerili posmatrajući potrošnju lekova za akutnu migrenu pre i posle početka preventivnog lečenja, i istražili koliko dugo su ljudi sa migrenom koristili različite preventivne tretmane. Ukupno je u studiji bilo preko sto hiljada pacijenata sa migrenom.
„Kada se povlačenje lekova za akutnu migrenu malo promenilo nakon početka preventivnih lekova, ili su ljudi brzo prestali da uzimaju preventivne lekove, preventivni lek je tumačen kao da ima mali efekat. smanjenje potrošnje akutnih lekova, protumačili smo preventivni lek kao dobar efekat“, objašnjava Bjork.
Po pravilu, takozvani beta blokatori se koriste kao prvi izbor za prevenciju napada migrene, ali istraživači su otkrili da su tri leka posebno imala bolji preventivni efekat: CGRP inhibitori, amitriptilin i simvastatin.
„Poslednja dva leka su takođe poznati lekovi koji se koriste za depresiju, hronični bol i visok holesterol, dok su CGRP inhibitori razvijeni i korišćeni posebno za hroničnu migrenu“, kaže profesor.
CGRP inhibitori su skuplji od drugih lekova. Godine 2021. njihova nadoknada iznosila je 500 miliona NOK (ne uključujući popuste koje daju farmaceutske kompanije).
„Naša analiza pokazuje da neki poznati i jeftiniji lekovi mogu imati sličan efekat lečenja kao i skuplji. Ovo može biti od velikog značaja kako za grupu pacijenata tako i za norveško zdravstvo“, kaže Bjork.
Istraživači u NorHead-u su već započeli rad na velikoj kliničkoj studiji za merenje efekta utvrđenih lekova za snižavanje holesterola kao preventivne mere protiv hronične i epizodne migrene.
