U nedavno objavljenoj studiji, istraživač Državnog univerziteta u Novom Meksiku otkrio je da depresija može izazvati preranu smrt kod odraslih u Sjedinjenim Državama kojima je dijagnostikovan dijabetes.
Jagdish Khubchandani, profesor nauka o javnom zdravlju na NMSU, sproveo je studiju sa Srikantom Banerjee sa Univerziteta Valden kako bi razumeo dugoročne uticaje depresije kod odraslih Amerikanaca koji žive sa dijabetesom tipa 2 – oblasti za koju su rekli da nema istraživanja.
„Više od 35 miliona Amerikanaca ima dijabetes, a više od 95 miliona ima predijabetes, što dijabetes čini jednim od vodećih uzroka smrti u SAD“, rekao je Khubchandani. „Nažalost, veliki deo ovih ljudi se bori sa depresijom, anksioznošću ili lošim mentalnim zdravljem.“
Da bi završili studiju, Khubchandani i Banerjee analizirali su podatke iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani 2005-2010, programa studija kojim upravlja Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku koji procenjuje zdravstveni i nutritivni status odraslih i dece u SAD. povezao je podatke sa podacima o smrti iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Studija je obuhvatila 14.920 učesnika.
Njihovi nalazi, objavljeni ovog meseca u Diabetes & Metabolic Sindrome: Clinical Research & Revievs, pokazuju da više od 10% odraslih Amerikanaca pati od depresije ili dijabetesa.
Sve u svemu, učesnici sa dijabetesom imali su 1,7 puta veću šansu da umru prerano od onih bez dijabetesa. Međutim, rizik od smrti se više nego četvorostruko povećao za učesnike sa dijabetesom i depresijom u poređenju sa onima bez dijabetesa ili depresije.
„Dijabetes sam po sebi je iscrpljujuća bolest, a istovremena pojava depresije je pogoršava“, rekao je Khubchandani. „Nažalost, mnogi Amerikanci sa dijabetesom nastavljaju da se bore finansijski i emocionalno, što otežava upravljanje bolešću.“
Istraživači su u studiji napisali da bi mnogi demografski, psihosocijalni i biološki mehanizmi mogli biti odgovorni za istovremenu pojavu depresije i dijabetesa, što rezultira većim rizikom od smrtnosti među takvim osobama. Ovi faktori uključuju lošiju kognitivnu sposobnost i neadekvatno upravljanje bolestima, genetske faktore i faktore rizika u načinu života, veću verovatnoću pojave drugih bolesti, veće finansijsko opterećenje i manju dostupnost zdravstvenoj zaštiti, imunološku i vaskularnu disfunkciju i stres koji dovodi do pogoršanja depresije i dijabetesa.
U mnogim razvijenim zemljama kao što su SAD, primećuje se u studiji, više od 75% ljudi sa dijabetesom prima neku vrstu lečenja za lečenje svog poremećaja. Međutim, prema studiji, više od 50% dijabetičara sa zdravstvenim problemima u ponašanju ne dobija adekvatnu negu mentalnog zdravlja.
Khubchandani je rekao da su određene karakteristike uobičajene među pojedincima sa većim rizikom od istovremene depresije i dijabetesa, uključujući niže prihode i obrazovanje, status rasne/etničke manjine, nezdrav način života i druge hronične bolesti. Ove populacije, dodao je on, kliničari treba da smatraju grupama visokog rizika kako bi se sprečila prerana smrtnost među ovim grupama.
Studija sugeriše da kliničari treba da budu osetljivi na psihosocijalne potrebe ljudi koji žive sa dijabetesom. Preporučuje se integrisanje odgovarajućih mera za lečenje problema mentalnog zdravlja u primarnu i specijalističku negu dijabetičara.
„Unapređenje kvalitetne nege za dijabetes i istovremeni problemi mentalnog zdravlja mogli bi da poboljšaju blagostanje i očekivani životni vek Amerikanaca koji žive sa dijabetesom“, rekao je Khubčandani.
