Naše znanje o dugoročnim zdravstvenim efektima tetovaža je trenutno slabo i nema mnogo istraživanja u ovoj oblasti. Sada je istraživačka grupa na Univerzitetu u Lundu istražila vezu između tetovaža i limfoma.
Nova studija, objavljena u eClinicalMedicine, sugeriše da tetovaže mogu biti faktor rizika za rak u limfnom sistemu, ili limfom. Međutim, istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima na ovu temu.
„Identifikovali smo ljude sa dijagnozom limfoma putem registara stanovništva. Ove osobe su zatim uparene sa kontrolnom grupom istog pola i starosti, ali bez limfoma. Učesnici studije su odgovarali na upitnik o faktorima životnog stila kako bi utvrdili da li su istetovirani ili ne, “, kaže Kristel Nilsen, istraživač sa Univerziteta Lund koji je vodio studiju.
Ukupno je čitava studija obuhvatila 11.905 ljudi. Od toga, 2.938 ljudi imalo je limfom kada su imali između 20 i 60 godina. Među njima je na upitnik odgovorilo 1.398 osoba, dok je broj učesnika u kontrolnoj grupi bio 4.193. U grupi sa limfomom tetovirano je 21% (289 osoba), dok je u kontrolnoj grupi bez dijagnoze limfoma 18% tetovirano (735 osoba).
„Nakon što smo uzeli u obzir druge relevantne faktore, kao što su pušenje i starost, otkrili smo da je rizik od razvoja limfoma veći za 21 odsto kod onih koji su tetovirani. Važno je zapamtiti da je limfom retka bolest i da se naši rezultati primenjuju na na grupnom nivou rezultate sada treba verifikovati i istražiti dalje u drugim studijama i takva istraživanja su u toku“, kaže Nilsen.
Hipoteza koju je Nilsenova istraživačka grupa imala pre studije bila je da će veličina tetovaže uticati na rizik od limfoma. Smatrali su da bi tetovaža celog tela mogla biti povezana sa većim rizikom od raka u poređenju sa malim leptirom na ramenu, na primer. Neočekivano, ispostavilo se da površina tetovirane površine tela nije bitna.
„Još ne znamo zašto je to bio slučaj. Može se samo nagađati da tetovaža, bez obzira na veličinu, izaziva upalu niskog stepena u telu, što zauzvrat može da izazove rak. Dakle, slika je složenija nego što smo u početku misao“.
Većina ljudi dobije prvu tetovažu u mladosti, što znači da ste izloženi mastilu za tetoviranje veliki deo svog života. Čak i tako, istraživanja su samo zagrebala površinu dugoročnih zdravstvenih efekata tetovaža.
„Već znamo da kada se mastilo za tetovažu ubrizga u kožu, telo to tumači kao nešto strano što ne bi trebalo da bude tu i imuni sistem se aktivira. Veliki deo mastila se transportuje dalje od kože, u limfu. čvorova gde se deponuje“, kaže Nilsen.
Istraživačka grupa će sada nastaviti sa proučavanjem da li postoji bilo kakva povezanost između tetovaža i drugih vrsta raka. Takođe žele da urade dalja istraživanja o drugim inflamatornim bolestima da vide da li postoji veza sa tetovažama.
„Ljudi će verovatno želeti da nastave da izražavaju svoj identitet kroz tetovaže, i zato je veoma važno da mi kao društvo možemo da se uverimo da je to bezbedno. Za pojedinca je dobro znati da tetovaže mogu uticati na vaše zdravlje i da bi trebalo da se obratite svom lekaru ako osetite simptome za koje verujete da bi mogli da budu povezani sa vašom tetovažom“, zaključuje Nilsen.
