U junu 2016, nemačka fudbalska reprezentacija se spremala da se suoči sa Slovačkom na Evropskom prvenstvu. Dok su pulsevi spremni da se trkaju među hiljadama navijača u presudnom meču u zemlji domaćinu Francuskoj, grupa naučnika u Nemačkoj je sa interesovanjem posmatrala.
Njihov cilj? Da istraži vezu između kratkoročnog, akutnog mentalnog stresa i fizičkih efekata, uključujući srčani udar i moždani udar. Kardiovaskularne bolesti povezane sa takvim hitnim medicinskim slučajevima su vodeći uzrok smrti širom sveta, odnesu 18 miliona života godišnje.
Iako je postignut napredak u lečenju faktora rizika kao što su dijabetes i gojaznost, mnogo je ostalo nepoznato o okidačima povezanim sa stresom, kaže profesor Hendrik Sager, kardiolog sa Tehničkog univerziteta u Minhenu u Nemačkoj.
„Ova hitna potreba za akcijom me je motivisala da istražim doprinos neklasičnih faktora rizika kao što je mentalni stres“, rekao je Sager.
Vodio je istraživački projekat koji istražuje kako akutni mentalni stres uzrokuje ozbiljne koronarne probleme. Pod nazivom STRATO, projekat je završen u januaru 2024. nakon šest godina.
Fudbalska utakmica Nemačka-Slovačka održana je godinu i po dana pre početka STRATO-a u februaru 2018. Nemci su pobedili sa 3-0.
Grupa naučnika, uključujući Sejgera, organizovala je uzimanje uzoraka krvi od 35 zdravih navijača pre i odmah posle utakmice. Eksperiment je bio deo prikupljanja informacija za STRATO, koji je analizirao rezultate.
Kada je tim pregledao uzorke krvi, pokazali su brzo iscrpljivanje belih krvnih zrnaca poznatih kao leukociti.
Istražujući dalje, naučnici su otkrili da se isti efekat dogodio kod miševa kada je kod njih izazvan mentalni stres ograničavanjem njihovog kretanja. Koristeći metode praćenja ćelija, tim je saznao da su izgubljene leukocite preuzela tkiva, uključujući srce.
Ovo može dovesti do pucanja masnih naslaga koje se nazivaju plakovi u arterijama, što može dovesti do srčanog udara ili drugih koronarnih problema. Nakupljanje plaka doprinose dijeta sa visokim holesterolom, pušenje, gojaznost i dijabetes.
„Ruptura plaka se dešavala dva puta češće kod miševa koji nisu pod stresom“, rekao je Sager. „Sada imamo osnovni biološki mehanizam za to kako akutni stres ubrzava kardiovaskularne događaje.“
On veruje da je preraspodela leukocita u srce, pluća i kožu možda evoluirala kod ljudskih predaka kako bi se povećale šanse za preživljavanje pod pretnjom obezbeđivanjem više kiseonika organima ili pripremanjem povređenih tkiva za regeneraciju.
STRATO je takođe razmotrio mere za smanjenje efekata stresa.
Tim je otkrio da je prethodno tretiranje miševa određenim antiinflamatornim antitelima to postiglo blokiranjem molekula koji pomažu kretanje leukocita.
Na drugom kraju skale su dugoročne veze između stresa u ranom životu ili ELS-a i stanja u kasnijem životu.
Drugi projekat pokušava da razotkrije ove veze. Pod nazivom EarliCause, trebalo bi da se završi 30. juna 2024. nakon četiri i po godine.
EarliCause istraživači su se fokusirali na tri mentalna i fizička stanja povezana sa ELS-om: depresiju, koronarnu bolest srca i dijabetes.
Ovi stresovi uključuju depresiju majke tokom trudnoće, zlostavljanje dece, gubitak roditelja i socioekonomsku uskraćenost. Više od polovine dece može doživeti neki oblik ELS-a, prema studiji iz 2022.
Profesor Karim Lekadir, koji istražuje veštačku inteligenciju u medicini na Univerzitetu u Barseloni u Španiji, vodi EarliCause.
On je rekao da je znanje o tome kako stres dovodi do kasnijih životnih stanja ograničeno, delom zbog poteškoća u uspostavljanju veza sa bolestima koje se mogu pojaviti decenijama kasnije.
„Nije nužno intuitivno da bi patnja od psiholoških nedaća u detinjstvu dovela do kardiovaskularnih bolesti 50 godina kasnije“, rekao je Lekadir. „I nije trivijalna stvar za proučavanje.“
Istraživači projekta su sproveli eksperimente na miševima, pacovima i ćelijama, analizirali postojeće ljudske podatke i koristili tehnike mašinskog učenja.
Rad je otkrio potencijalne biološke puteve koji povezuju ELS sa kasnijom bolešću. To uključuje poremećaje odgovora na glukozu, promene u metabolizmu i upalu tkiva, i promene u sastavu crevnih bakterija.
Jedan nalaz je da ljudi koji trpe ELS izgledaju skloniji da razviju više stanja, a ne samo jedno.
„To je iznenađujuće jer bi se, intuitivno, činilo da je lakše imati samo jednu bolest“, rekao je Lekadir. „To takođe sugeriše da stres u ranom životu ima snažan dugoročni mentalni i fizički uticaj.“
Ovaj nalaz daje hitnost praćenju efekata ELS-a. Tim je napravio modele mašinskog učenja kako bi pomogao u praćenju ljudi u opasnosti.
„Ti modeli su obećavali“, rekao je Lekadir. „Pokazali su da možete da integrišete sve ove podatke i uradite profilisanje rizika. Moramo više da se bavimo prevencijom kroz skrining, identifikaciju ljudi koji su u riziku i njihovo praćenje.“
Pojava višestrukih stanja kod ljudi koji su se suočili sa ELS-om sugeriše bliske veze između uzroka. To može pomoći u rešavanju više od jednog odjednom, kaže Lekadir.
„Na neki način, to je dobra vest jer biste potencijalno mogli da napadnete jedan mehanizam, a ne bolesti odvojeno“, rekao je on.
