Otkriće kako ograničiti štetu od napada astme moglo bi zaustaviti bolest

Otkriće kako ograničiti štetu od napada astme moglo bi zaustaviti bolest

Naučnici sa Kraljevskog koledža u Londonu otkrili su novi uzrok astme koji budi nadu za lečenje koje bi moglo sprečiti bolest opasnu po život.

Većina savremenih tretmana astme proizilazi iz ideje da je to inflamatorna bolest. Ipak, po život opasna karakteristika astme je napad ili suženje disajnih puteva, što otežava disanje. Nova studija, objavljena u časopisu Science, po prvi put pokazuje da su mnoge karakteristike napada astme — zapaljenje, lučenje sluzi i oštećenje barijere disajnih puteva koja sprečava infekcije — rezultat ovog mehaničkog suženja na modelu miša.

Nalazi sugerišu da blokiranje procesa koji obično uzrokuje smrt epitelnih ćelija može sprečiti oštećenje, upalu i sluz koji su rezultat napada astme.

Profesor Džodi Rozenblat sa Kraljevskog koledža u Londonu je rekao: „Naše otkriće je kulminacija više od deset godina rada. Kao ćelijski biolozi koji posmatraju procese, mogli smo da vidimo da fizičko stezanje napada astme izaziva široko rasprostranjeno uništavanje barijere disajnih puteva.

„Bez ove barijere, kod obolelih od astme je mnogo veća verovatnoća da će dobiti dugotrajnu upalu, zarastanje rana i infekcije koje izazivaju više napada. Razumevanjem ovog fundamentalnog mehanizma, sada smo u boljoj poziciji da sprečimo sve ove događaje.“

U Velikoj Britaniji, 5,4 miliona ljudi ima astmu i mogu da pate od simptoma kao što su piskanje, kašalj, osećaj nedostatka vazduha i stezanje u grudima. Okidači kao što su polen ili prašina mogu pogoršati simptome astme i dovesti do po život opasnog napada astme.

Uprkos uobičajenosti bolesti, uzroci astme još uvek nisu shvaćeni. Sadašnji lekovi leče posledice napada astme tako što otvaraju disajne puteve, smiruju upalu i razbijaju lepljivu sluz koja začepljuje disajne puteve, koji pomažu u kontroli astme, ali je ne sprečavaju.

Odgovor na zaustavljanje simptoma astme može biti u ekstruziji ćelija, procesu koji su istraživači otkrili koji dovodi do smrti većine epitelnih ćelija. Naučnici su koristili modele pluća miša i tkivo ljudskih disajnih puteva kako bi otkrili da kada se disajni putevi stežu, poznato kao bronhokonstrikcija, epitelne ćelije koje oblažu disajne puteve se istiskuju da bi kasnije umru.

Pošto bronhokonstrikcija izaziva toliko ekstruzija ćelija, ona oštećuje barijeru disajnih puteva što izaziva upalu i višak sluzi.

U prethodnim studijama, naučnici su otkrili da hemijsko jedinjenje gadolinijum može da blokira ekstruziju. U ovoj studiji, otkrili su da može da deluje kod miševa kako bi sprečio višak ekstruzije koja uzrokuje oštećenje i upalu nakon napada astme. Autori primećuju da gadolinijum nije testiran na ljudima i da se ne smatra sigurnim ili efikasnim.

Profesor Rozenblat je rekao: „Ovo suženje i uništavanje disajnih puteva izaziva upalu nakon napada i višak lučenja sluzi što otežava disanje osobama sa astmom.

„Trenutne terapije ne sprečavaju ovo uništenje – inhalator kao što je Albuterol otvara disajne puteve, što je ključno za disanje, ali, razočaravajuće, otkrili smo da ne sprečava oštećenja i simptome koji prate napad.

„Srećom, otkrili smo da možemo da koristimo jeftino jedinjenje, gadolinijum koji se često koristi za snimanje magnetnom rezonancom, da zaustavimo oštećenje disajnih puteva kod modela miševa, kao i zapaljenje i lučenje sluzi koja je usledila. Sprečavanje ovog oštećenja moglo bi sprečiti nakupljanje muskulature koje izazivaju buduće napade.“

Profesor Chris Brightling sa Univerziteta u Lesteru i jedan od koautora studije rekao je: „U poslednjoj deceniji došlo je do ogromnog napretka u terapiji astme, posebno usmerenoj na upalu disajnih puteva. Međutim, i dalje postoje stalni simptomi i napadi u mnogim ljudi sa astmom.

„Ova studija identifikuje novi proces poznat kao ekstruzija epitela, pri čemu oštećenje sluznice disajnih puteva nastaje kao posledica mehaničke konstrikcije i može dovesti do mnogih ključnih karakteristika astme. Bolje razumevanje ovog procesa će verovatno dovesti do novih terapija za astma.“

Dr Samantha Valker, direktorica istraživanja i inovacija u Asthma + Lung UK, rekla je: „Samo 2% sredstava javnog zdravstva je dodijeljeno razvoju novih tretmana za 12 miliona ljudi koji žive sa plućnim bolestima u Velikoj Britaniji, tako da nova istraživanja mogu pomoći u lečenju ili prevenciji astme je dobra vest.

„Ovo istraživanje na eksperimentalnom modelu miša pokazuje da suženje disajnih puteva dovodi do oštećenja plućne sluznice i upale, poput one koja se vidi kod astme. Upravo ovo suženje i rezultirajuća oštećenja otežavaju disanje osobama sa astmom.“

„Trenutni lekovi za astmu deluju tako što leče upalu, ali ovo nije efikasno za sve. Tretmani imaju za cilj da spreče buduće napade astme i poboljšaju kontrolu astme uzimanjem inhalatora svaki dan, ali znamo da ~31% ljudi sa astmom ne nemaju opcije lečenja koje rade za njih, što ih dovodi u opasnost od potencijalno po život opasnih napada astme.

„Ovo otkriće otvara važna nova vrata za istraživanje mogućih novih opcija lečenja koje su očajnički potrebne za ljude sa astmom, a ne da se fokusiraju samo na upalu.“

Otkriće mehanike iza ćelijske ekstruzije moglo bi da leži u osnovi drugih inflamatornih bolesti koje takođe karakterišu stezanje kao što su grčevi creva i inflamatorna bolest creva.