Nije tajna da se negovatelji supružnika sa oštećenjem pamćenja suočavaju sa ogromnim količinama stresa. Istraživači sa Univerziteta Rajs otkrili su da se ovaj intenzivan pritisak može osetiti na ćelijskom nivou i da je povezan sa negativnim efektima na fizičko i mentalno zdravlje, uključujući demenciju i Alchajmerovu bolest.
Studija pod nazivom „Mitohondrijsko zdravlje, fizičko funkcionisanje i svakodnevni uticaj: bioenergetski mehanizmi dobrobiti negovatelja demencije“ objavljena je na mreži u časopisu Psichosomatic Medicine. To je jedna od prvih studija koja ispituje kako ćelijsko zdravlje može uticati na dobrobit osoba koje brinu o supružnoj demenciji koji doživljavaju značajan svakodnevni stres.
„Ovaj rad se nadovezuje na naše prethodno istraživanje o hroničnom stresu i imunitetu naglašavajući ključnu ulogu ćelijskog zdravlja u vezi uma i tela“, rekao je Kris Fagundes, profesor psiholoških nauka u Rajs i jedan od autora studije.
„Otkrili smo da hronični stres utiče ne samo na imunološku funkciju već i na zdravlje pojedinačnih ćelija, što ukazuje na dublju, složeniju vezu između našeg mentalnog stanja i fizičkog blagostanja.
Konkretno, istraživači istražuju vezu između mitohondrija – u suštini motora koji pokreću pojedinačne ćelije – i mentalnog i fizičkog zdravlja. Energija koju proizvode mitohondrije neophodna je ljudima da se bave svakodnevnim aktivnostima poput šetnje, kupovine i vožnje. Jedan od načina da se proceni nečije ćelijsko zdravlje je da se utvrdi koliko energije ostaje nakon ovih aktivnosti.
Fagundes je uporedio zdravlje ćelija sa efikasnošću goriva u automobilu.
„Što više energije ili goriva vam preostane nakon vožnje je pokazatelj koliko je vaša kilometraža dobra – ili koliko dobre stvari funkcionišu“, rekao je on. „Manje-više ista ideja je kada je u pitanju zdravlje vaših ćelija.“
Poput automobila koji vremenom gube efikasnost goriva, normalno je da ćelije imaju manje preostale energije kako osoba stari. Hronične stresne situacije poput nege takođe negativno utiču na ćelijsko zdravlje. Međutim, ćelije nekih pojedinaca su prirodno otpornije na starenje i stres od drugih.
Istraživači su otkrili da su negovatelji sa manje preostale ćelijske energije bili manje sposobni da se bave fizičkim aktivnostima kao što su hodanje i nošenje namirnica od negovatelja sa više preostale energije. Takođe su otkrili da su ovi negovatelji iskusili manje pozitivnih emocija – kao što su osećanja uzbuđenja, inspiracije i budnosti – u poređenju sa negovateljima sa više ćelijske energije.
Dok je više preostale ćelijske energije povezano sa boljim ishodima mentalnog i fizičkog zdravlja, manje preostale ćelijske energije je povezano sa većom upalom, što može rezultirati nizom negativnih mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema, uključujući eventualnu dijagnozu stanja poput demencije ili Alchajmerove bolesti.
Istraživači kažu da se nadaju da bi nalazi u ovoj studiji mogli dovesti do razvoja farmaceutskih ili terapijskih intervencija usmjerenih na ćelijsko zdravlje, što može omogućiti negovateljima da izbjegnu negativne ishode koji mogu biti rezultat stresa sa kojim se suočavaju.
Studiju su koautori Cobi Heijnen, Jensine Paoletti-Hatcher, Itee Mahant i Vincent Lai iz Rajsa; Dženifer Stinson sa Medicinskog koledža Bejlor, dr Pol Šulc sa Centra za zdravstvene nauke Univerziteta Teksas u Hjustonu i Luis Medina sa Univerziteta u Hjustonu.
