Autistični ljudi imaju veću stopu hroničnih fizičkih zdravstvenih stanja u celom telu i veća je verovatnoća da će imati složene zdravstvene potrebe, prema studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Molekularni autizam, imaju važne implikacije za kliničku negu autističnih osoba.
Prethodne studije su pokazale da autistični ljudi umiru mnogo mlađi od drugih i da je veća verovatnoća da će doživeti niz fizičkih zdravstvenih stanja. Do sada se verovalo da autistični ljudi imaju veću verovatnoću da imaju specifična stanja, kao što su gastrointestinalni bol, problemi sa spavanjem i epilepsijom.
Nova studija se razlikuje po tome što je istraživala mnogo širi spektar zdravstvenih rizika nego ranije, i pokazuje da autistični ljudi doživljavaju mnogo širi spektar zdravstvenih ranjivosti nego što se ranije mislilo.
Konkretno, kod autističnih osoba je veća verovatnoća da će imati fizička zdravstvena stanja u svim sistemima organa, uključujući mozak (kao što je migrena), gastrointestinalni sistem (na primer, celijakija) i endokrini sistem (na primer, endometrioza), u poređenju sa neautističkih osoba.
Dr Elizabet Vir, istraživač-saradnica u Centru za istraživanje autizma u Kembridžu, koja je predvodila tim, rekla je: „Ova studija naglašava povećanu zdravstvenu ranjivost autističnih ljudi, kako u vrsti i broju stanja koja mogu imati. Sada moramo da razumeti uzroke ovih povećanih rizika, koji su verovatno višefaktorske prirode.“
Ovo je prva studija koja pokazuje da autistični ljudi imaju veću vjerovatnoću od neautističkih ljudi da dožive „multimorbiditet fizičkog zdravlja“, što znači da imaju najmanje dva ili više fizičkih zdravstvenih stanja. To uključuje istovremenu fibromialgiju (koja izaziva hronični bol u celom telu) i sindrom policističnih jajnika (koji uzrokuje nepravilne menstrualne cikluse, neplodnost, višak rasta kose i akne kod žena) u različitim sistemima organa.
Studiju je sproveo tim na ARC-u i koristio je anonimnu anketu o samoprocenjivanju da bi uporedio iskustva 1.129 autističnih osoba sa 1.176 neautističnih osoba starosti od 16 do 90 godina. Učesnici su bili međunarodni, iako je 67% učesnika bilo iz Velike Britanije.
Istraživanjem je procenjen rizik od 60 fizičkih zdravstvenih stanja u devet različitih sistema organa (gastrointestinalni, endokrini, reumatološki, neurološki, okularni, bubrežni/hepatični, otolaringološki, hematološki i dermatološki). Analiza je uzela u obzir i druge faktore kao što su starost, pol dodeljen pri rođenju, zemlja prebivališta, etnička pripadnost, nivo obrazovanja, upotreba alkohola, pušenje, indeks telesne mase i porodična medicinska istorija.
Tim je otkrio da je veća verovatnoća da će autistični ljudi imati dijagnostikovana medicinska stanja u svih devet testiranih sistema organa, u poređenju sa neautističnim osobama. Što se tiče specifičnih stanja, autistični ljudi su imali više stope od 33 specifična stanja u poređenju sa neautističnim vršnjacima. To uključuje celijakiju, bolest žučne kese, endometriozu, sinkopu (nesvesticu ili nesvesticu), vrtoglavicu, urinarnu inkontinenciju, ekcem i anemiju zbog nedostatka gvožđa.
Dr Džon Vord, gostujući naučnik na ARC-u u Kembridžu, koji je sproveo analizu, rekao je: „Ovo istraživanje dodaje korpusu dokaza da su zdravstvene potrebe autističnih osoba veće od onih neautističnih ljudi. Više potrebna su istraživanja, posebno oko rane identifikacije i praćenja hroničnih stanja.“
Ovo je ujedno i prva epidemiološka studija koja pokazuje da Ehlers-Danlos sindrom (EDS)—grupa poremećaja koji pogađaju vezivno tkivo i koji izazivaju simptome kao što su hipermobilnost zglobova, labavi zglobovi koji se lako pomeraju, bol u zglobovima i škljocanje u zglobovima, koža koja ima modrice lako, ekstremni umor, problemi sa varenjem, vrtoglavica, rastegnuta koža, rane koje sporo zarastaju, prolaps organa i kile—mogu biti češći kod autističnih žena nego kod neautističkih žena.
Novo istraživanje takođe replicira prethodne nalaze kako bi pokazalo da autistični ljudi imaju veće stope svih sindroma centralne osetljivosti, koji su raznolika grupa stanja koja su povezana sa disregulacijom centralnog nervnog sistema, u poređenju sa neautističnim osobama. Sindromi centralne osetljivosti uključuju sindrom iritabilnog creva (IBS), sindrom temporomandibularnog zgloba (TMZ), migrenu, tinitus, mialgični encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora (ME/CFS) i fibromijalgiju.
Nova studija je takođe istraživala rizike multimorbiditeta fizičkog zdravlja uz novu primenu „mrežne analize“, tehnike koja se koristi za razumevanje odnosa između različitih delova sistema. Ova metoda analize se redovno koristi u neuronauci da bi se razumelo kako različiti regioni mozga međusobno deluju. U ovoj studiji, analizom je procenjeno koliko često se stanja iz različitih sistema organa javljaju zajedno kod iste osobe. Pored isticanja složenih zdravstvenih potreba, ova analiza je po prvi put utvrdila da kombinacije zdravstvenih stanja koje se često javljaju mogu biti različite između autističnih i neautističnih odraslih osoba.
Ovi rezultati su preliminarni dokazi da pružaoci zdravstvenih usluga kao što su lekari opšte prakse ili porodični lekari moraju mnogo pažljivije da prate zdravstvene potrebe autističnih osoba.
Dr Keri Alison, direktorka strategije u ARC-u i članica tima, dodala je: „Ovi nalazi naglašavaju akutnu potrebu da se sistem zdravstvene zaštite prilagodi kako bi bolje zadovoljio potrebe autističnih osoba. Ovi rezultati moraju biti potvrđeni u većim, uzorci zasnovani na populaciji“.
Profesor Sir Simon Baron-Cohen, direktor ARC-a i još jedan član tima, izjavio je: „Svesni smo rizika od stanja mentalnog zdravlja kod autističnih osoba, ali ovo novo istraživanje identifikuje i njihove rizike od stanja fizičkog zdravlja. da hitno preispitaju postojeće zdravstvene sisteme kako bi se poboljšala podrška autističnim osobama“.
