Novo istraživanje objavljeno u The British Journal of Psychiatry otkriva zabrinjavajuće podatke koji ukazuju na to da osobe sa dijagnozom poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) imaju kraći životni vek u poređenju sa osobama koje nemaju ovaj poremećaj. Istraživanje pokazuje da žene sa ADHD-om umiru u proseku 8,64 godine ranije od žena bez dijagnoze, dok muškarci sa ADHD-om umiru 6,78 godina ranije od svojih vršnjaka bez ovog poremećaja.
Prema rečima autora studije, skraćenje životnog veka nije nužno posledica samog ADHD-a, već se veruje da je uzrok u komorbidnim zdravstvenim stanjima, nedostatnoj medicinskoj pomoći i modifikovanim faktorima rizika kao što su pušenje, zloupotreba alkohola i drugih supstanci.
ADHD je jedan od najčešćih neuroloških poremećaja koji pogađa veliki broj ljudi, a prepoznaje se po poteškoćama u koncentraciji, kontroli pažnje i hiperaktivnosti. Osobe sa ADHD-om često se suočavaju sa stresom, anksioznošću, depresijom i teškoćama u obavljanju svakodnevnih zadataka, što može dodatno ugroziti njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Iako je ADHD vrlo rasprostranjen – prema procenama pogađa 2,8% globalne populacije – mnoge osobe s ovim poremećajem ostaju neprepoznate i nedovoljno lečene, što može značajno uticati na njihov kvalitet života.
Komplikacije i loše zdravstvene navike
Istraživači su analizirali podatke o 30.039 odraslih osoba sa ADHD-om, upoređujući ih sa 10.000 ljudi bez ove dijagnoze, uzimajući u obzir starost, pol i druge faktore. Rezultati su pokazali da osobe sa ADHD-om češće pate od 13 različitih medicinskih stanja, uključujući dijabetes, hipertenziju, epilepsiju i depresiju, a takođe se suočavaju sa većim rizikom od alkoholizma, problema sa spavanjem i emocionalnim poremećajima, što doprinosi njihovoj kraćoj životnoj dobi.
Zdravlje osoba sa ADHD-om takođe je ozbiljno ugroženo zbog veće učestalosti anksioznosti i depresije, što često dovodi do rizika od samopovređivanja, nesreća i rizičnog ponašanja. Osim toga, osobe sa ADHD-om često ne posećuju lekare redovno, zanemaruju lečenje svojih zdravstvenih problema i ne pridržavaju se medicinskih preporuka, što dodatno pogoršava njihovu situaciju.
Životni vek: Statistika i upitnici
Istraživanje je pokazalo da je životni vek žena sa ADHD-om u proseku kraći za 8,64 godine u odnosu na žene koje nemaju ovaj poremećaj. Za muškarce, životni vek je kraći za 6,78 godina. Na osnovu ovih podataka, procenjeni životni vek za muškarce sa ADHD-om je 73,26 godina, dok je za one bez dijagnoze 80,03 godine. Kod žena sa ADHD-om, procenjeni životni vek iznosi 75,15 godina, dok je kod žena bez ADHD-a 83,79 godina.
Ovi podaci su zastrašujući i ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem i poboljšanjem medicinskog sistema koji pruža pomoć osobama sa ADHD-om.
Stručnjaci objašnjavaju uzroke smanjenog životnog veka
Stručnjaci koji nisu bili direktno uključeni u ovo istraživanje, kao što su dr Mišel Diz, dr Bari K. Herman i dr Beata Luis, objašnjavaju da mnogi faktori mogu doprineti skraćenju života kod osoba sa ADHD-om. Dr Diz smatra da visoka učestalost anksioznosti i depresije stvara nestabilnu situaciju koja povećava rizik od nesreća, samopovređivanja i drugih opasnih ponašanja.
Dr Herman, psihijatar specijalizovan za ADHD, ističe da ljudi sa ADHD-om često imaju veću stopu zloupotrebe supstanci i manje su skloni redovnom odlasku kod lekara i pridržavanju medicinskih uputstava. Dr Luis objašnjava da dugoročni stres povezan sa ADHD-om može imati ozbiljne fizičke posledice, uključujući upalu i poremećaj u hormonima stresa poput kortizola, što može izazvati niz negativnih zdravstvenih problema.
Apel na hitnu podršku i promene u sistemu
Autori studije upozoravaju da rezultati istraživanja ukazuju na potrebu za hitnom podrškom i promenama u zdravstvenim sistemima. Nedostatak specijalizovane pomoći za osobe sa ADHD-om u Velikoj Britaniji, gde je studija sprovedena, postavlja ozbiljan izazov za unapređenje životnog kvaliteta ovih ljudi. Oni pozivaju na promene u politici i zdravstvenim praksama koje bi mogle da poboljšaju pristup lečenju i podršci za osobe sa ADHD-om.
Kako podržati ljude sa ADHD-om?
Dok su velike promene u zdravstvenom sistemu ključne, pojedinci takođe mogu igrati važnu ulogu u podršci prijateljima i porodici sa ADHD-om. Stručnjaci preporučuju da porodica i prijatelji pruže emocionalnu podršku i ohrabre osobe sa ADHD-om da se pridržavaju zdravih rutina, kao što su redovan san i efikasno upravljanje stresom. Takođe, važno je podsticati ih da traže i nastave lečenje, kao i da se upoznaju sa simptomima ADHD-a kako bi imali bolje razumevanje problema sa kojima se njihovi voljeni suočavaju.
Dr Diz sugeriše da je ključno omogućiti ljudima sa ADHD-om da se osećaju prihvaćeno i da im se pruži prostor za otvaranje o svojim teškoćama. Dr Herman dodaje da je najvažniji zadatak biti dobar slušalac i zagovarač, a dr Luis ističe da se dugoročna podrška zasniva na razumevanju, fleksibilnosti i stvorenom sigurnom prostoru za deljenje izazova koje ADHD nosi.
Zdravlje osoba sa ADHD-om i dalje je pitanje od velikog značaja i potrebe za promenama su urgentne. Unapređenje dijagnostike, terapije i sistemske podrške moglo bi značajno da poveća kvalitet života osoba sa ADHD-om i da im obezbedi duži i zdraviji život.
